Tema broja

ČLANCI

NORME I NACIJE

Sažetak

Autor ukazuje da novijom istoriografijom o naciji dominiraju dve perspektive koje ce uobičajeno imenuju kao primordijalistička i civilna, odnosno liberalna. Obe te perspektive nalaze odjeka u filozofskim razmatranjima nacionalnog identiteta. Nacionalni identitet se s jedne strane može posmatrati kao nešto što je ukorenjeno u prepolitičkim svojstvima personalnog identiteta. Takav identitet se u izvesnom smislu može smatrati datim, što znači postojećim pre njegovog izražavanja u političkim i pravnim pojmovima. To je nešto što proističe iz različitih oblika kolektivne memorije zasnovane na zajedničkom poreklu, srodstvu ili lokalnosti. S druge strane, civilni ili liberalni pojam nacije je čisto politički koncept u kome nije izražena neka posebna kultura, već zajedničke obaveze iznad kulture, do političkih principa demokratije i slobode. Prava politička zajednica na taj način ne pridaje značenje identitetima, već pre svega raspravi o principima. Nacionalno samoopredeljenje je zato ravno saglasnosti individue o pripadnosti određenoj državi. Nacije imaju pravo da odrede politički i pravni poredak države čiju vlast prihvataju. Ovim različitim vrstama nacije odgovaraju dve različite vrete normi, koje nisu na istom konceptualnom planu, liberalne norme koje nisu ontološki i empirijski utemeljene, i primoradijalne norme koje su povezane sa konkretnom kulturnom tradicijom kao neotklonjivim kontekstom za poimanje dobrog života, socijalne pravde, ličnog identiteta i političke legitimnosti. Prve zaboravljaju na kontekst, druge su njime opsednute.

Ključne reči:

Reference

PERIODIKA Nacionalni interes 1/2005 УДК: 316.356.4 13-28
ç