Tema broja

POGLED SA LEVICE – POGLED NA LEVICU: ISTORIJSKE PERSPEKTIVE I HORIZONT SAGLEDAVANJA SAVREMENE LEVICE

NEOPHODNOST I GRANICE AKTUELNOSTI MARKSIZMA

Sažetak

Nikada kapitalizam nije bio tako jak kao što je danas. Takođe, nikada levica, u globalnim razmerama, sagledavana kao celina, za poslednjih nekoliko decenija, nije bila tako slaba kao sada. Ta dva procesa tesno su povezana. Iz takvog stanja javlja se potreba za obnovom Marksove misli, ali ne i za njenom apsolutizacijom. Osnovne kategorije te misli su višak vrednosti, profit, eksploatacija, ali i revolucionarna praksa, sloboda, socijalna pravda. On vrši analizu suštine kapitalizma, ali je ne svodi na istraživanje njene ekonomske sastavnice, nego tu analizu usmerava i na uslove, kao i subjekte ukidanja i prevazilaženja kapitalizma. Po njemu, ključni subjekt radikalne izmene kapitalističkog sistema je revolucionarna radnička klasa. Istorija je pokazala da ta klasa nije bila ono što je Marks od nje očekivao. Danas je neophodno tragati za pluralističkim subjektom ukidanja i nadilaženja kapitalizma i za revolucijom koja će sjedinjavati sve kapitalizmom, pogotovo ovim današnjim, krajnje surovim – ugrožene društvene skupine, odgovarajuće znanje i opšteljudske vrednosti. Marksove osnovne kategorije i sada su neophodne, ali ne i dovoljne za dubinske progresivne promene i idejnu osnovu ovovremene levice. No, iako njegova misao mora da se inovira u skladu sa suštinskim procesima savremenog doba, ona nije bivša nego umnogome i sada aktuelna.

Ukidanje i nadilaženje kapitalizma je civilizacijski, višeznačni i neizvesni posao. Nema tog istorijskog subjekta koji to može sam da obavi niti autora koji će ga potpuno osmisliti. Bolje društvo, pogotovo besklasno, nije ničim zagarantovano. Ono je samo jedna, veoma teško ostvarljiva mogućnost, i to na dugu vremensku stazu., a obnovljeni marksizam samo jedna od teorija koja je ka tome usmerena. Niodkoga i nikada, te stoga i od osavremenjenog Marksa, ne bi se smeo praviti bog ljudskog preporoda. To je pouka celokupne istorije, posebno prošlog i početka ovog stoleća.

Ključne reči:

Reference

    • Весић Д., „Креативна деструкција у економији и менаџменту, време отимања“, Политика, фељтон, 4. јануар 2019.
    • Лукић А., Обрнути Вавилон, Просвета, Српско филозофско друштво, Београд, 2018
    • Маркс К., Капитал, критика политичке економије, први том, књига I, процес производње капитала, Институт за изучавање радничког покрета, Београд,  1970.
    • Маркс К., Енгелс Ф., Манифест комунистичке партије, Београдски издавачки завод, Београд, 1977.
    • Рељић С., „Ширење демократске културе као индустрија нове колонијалне свести“, Култура, Београд, бр. 140, 2013.
    • Рељић С., Порази и алтернативе, претња пустоши и етика отпора, Завод за уџбенике, Београд, 2015.
    • Bahro R., Alternativa, kritika realnog socijalizma (neskraćeno studijsko izdanje), Globus, Zagreb, 1981.
    • Čović A., Marksizam kao filozofija svijeta, Hrvatsko filozofsko društvo, Zagreb, 1988.
    • Grlić D., Leksikon fiozofa, Naprijed, Zagreb, 1983.
    • Kuvačić I., Znanost i društvo, Naprijed, Zagreb,  1977.
    • Marks K., Kapital, kritika političke ekonomije, prvi tom, knjiga I, proces proizvodnje kapitala, Institut za izučavanje radničkog pokreta, Beograd,  1970.
    • Mazarr M. J., Global Trends 2005, An Owner’s Manuel for the Next Decade, The Center for Strategiic and International Studies, St. Martin’ Press, New York, 1999.
    • Novaković N., Radnički štrajkovi i tranzicija u Srbiji od 1990. do 2015. godine, Roza Luksemburg-Striftung Southebst Europe i Institut društvenih nauka, Beograd, 2017.
    • Vranicki P., Marksizam i socijalizam, Sveučilišna naklada Liber, Zagreb, 1979.
    • Živković P., Teorijski pristupi fenomenu globalizacije u savremenoj sociološkoj teoriji, doktorska disertacija, Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet Nikšić, 2015
PERIODIKA Nacionalni interes 2/2019 2/2019 УДК 141.82 51-77
ç