Tema broja

ČLANCI I STUDIJE

NEKI ASPEKTI ENERGETSKE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

Sažetak

Vekovima je čovek opterećen potrebom da obezbedi dovoljno energenata za svoj život i porodicu, a kasnije za preduzeće, pa i državu. Sa smanjivanjem energenata i povećanim potrebama za njima, pojavljuje se problem energetske bezbednosti. Energetska bezbednost ima dva aspekta: prvo, to je jednostavna potreba da se obezbedi dovoljna količina energenata, odnosno, da se ne ispoljava problem njihove dostupnosti onima kojima su potrebni; i drugo, poslednjih decenija javlja se problem kako da se razni izvori, putevi dotura, skladištenja i mesta korišćenja obezbede od raznih oblika ugrožavanja. Vrste energenata su se menjale pod uticajem dva činioca. Prvo, to je bila njihova dostupnost. Tako se tvrdi da su u 19. veku drvo i ugalj predstavljali glavne izvore energije, u 20. veku to je bila nafta, a u 21. veku, po svemu sudeći, najznačajniji energent biće prirodni gas. Drugo, to su nove tehnologije. S jedne strane, nove tehnologije omogućavaju pristup energentima na različitim mestima, kao što je dno mora, zamrznuti prostori (Arktik i dr.). S druge strane, savremene tehnologije omogućavaju potpuno nove izvore energije, kao što je nuklearna energija (na bazi fisije i fuzije), zatim tu su razni oblici korišćenja sunčane energije, energije vetra, podzemnih voda i dr. Isto tako, nove tehnologije bitno smanjuju potrebe za energentima po raznim jedinicama (proizvodnja, automobili, avioni i dr.).Bez obzora na sve ove nove pristupe energentima, nema sumnje da energetska bezbednost ima više aspekata, od kojih će se za ovu priliku pažnja obratiti na tri: (1) obezbeđivanje dovoljnih količina energenata; (2) korišćenje energenata kao geopolitičkog i geostrategijskog faktora; i (3) bezbednost postojećih i potencijalnih energetskih objekata Republike Srbije.

Ključne reči:

Reference

    1. Аврамов, С: Безбедност у 21. веку, ВИЗ, Београд, 2001.
    2. Бајагић, М: „Нови концепт безбедности: сарадња у безбедности“, Безбедност, број 6, МУП РС, Београд, 2004.
    3. Вујаклија, М: Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1992.
    4. Гаћиновић, Р: Тероризам, Драслар, Београд, 2005.
    5. Гаћиновић, Р: Антитероризам, Драслар партнер, Београд, 2006.
    6. Драгишић, З: Систем националне безбедности Републике Србије, ФБ, Београд, 2011.
    7. Ђорђевић, И: Економске основе безбедности, ФБ, Београд, 2008.
    8. Ђукић. С: Руски гас у Европи – од детанта до „Јужног тока“, СГ, Београд, 2011.
    9. Закон о Безбедносно – информативној агенцији, СГ, Београд, 2002.
    10. Закон о основама уређења служби безбедности, СГ, Београд, 2007.
    11. Крга, Б: „Стратегија националне безбедности Републике Србије – кључни проблеми и дилеме“, Зборник радова: Србија – безбедносни и институционални изазови, Институт за политичке студије, Београд, 2009. године.
    12. Крга, Б: „Битни чиниоци изградње националне безбедности Републике Србије“, Зборник радова: Србија – изградња националне безбедности, Институт за политичке студије, Београд, 2010. године.
    13. Мијалковски, М: „Против-терористичка превенција државе“, Међународни проблеми, Београд, 2007.
    14. Савић, А: Национална безбедност, КПА, Београд, 2007.
    15. Савић, А. И Машуловић, И: Системи националне безбедности, Факултет за пословни менаџмент, Бар, 2010.
    16. Симовић, С: Индустријска шпијунажа и заштита пословне тајне, Графостил, Крагујевац, 2011.
    17. Стајић, Љ. и Гаћиновић, Р: Увод у студије безбедности, Драслар партнер, Београд, 2007.
    18. Стевановић, О: Безбедносни менаџмент, КПА, Београд, 2012.
    19. Стратегија националне безбедности Републике Србије, СГ, Београд, 2009.
    20. Стратегија одбране Републике Србије, СГ, Београд, 2009.
    21. Устав Републике Србије, ЦГ, Београд, 2006.
PERIODIKA Politika nacionalne bezbednosti 1/2014 УДК 620.9:355.02(497.11) 45-61
ç