Tema broja

OGLEDI I STUDIJE pr4/2019

NACIONALNA IDEJA U PRVOM SRPSKOM USTANKU

Sažetak

U radu se ukazuje da Prvi srpski ustanak nije predstavljao samo socijalnu bunu obespravljene raje u Beogradskom pašaluku. Od samih početaka, ustaničko vođstvo ističe namere da Ustanak pređe granice pašaluka, proširi se na sve oblasti naseljene srpskim narodom, u cilju oslobođenja i ujedinjenja. Nije se ostalo samo na proklamacijama, već su, prema prilikama i mogućnostima, činjeni i konkretni koraci u pravcu praktične realizacije ideje o političkom jedinstvu srpskoga naroda. U tome se nalazi ključni pokazatelj da su Srbi u to vreme predstavljali narod s formiranom nacionalnom svešću, a to znači videli sebe u svojoj narodnoj državi. Time se poriče postavka o „zakasneloj naciji“, često prisutna u literaturi, stranoj i domaćoj.

Ključne reči:

Reference

    • Арсенијевић Баталака Лазар, Историја српског устанка, II, Београд, 1899.
    • Вукићевић Миленко, Карађорђе, књ. II, Београд, 1912.
    • Вуксан Душан, „Петар I и Карађорђе“, Записи, књ. I, Цетиње, 1927.
    • Вуксан Душан, Петар I Петровић Његош и његово доба, Цетиње, Народна књига, 1951.
    • Гавриловић Михаило, Милош Обреновић, књ. I, Београд, Задужбина И. М. Коларца, 1908.
    • Гавриловић Михаило, Из нове српске историје, Београд, Српска књижевна задруга, 1926.
    • Екмечић Милорад, Дуго кретање између клања и орања, Београд, Завод за уџбенике, 2007.
    • Јакшић Гргур, Европа и васкрс Србије, Београд, Народна штампарија, 1933.
    • Караџић Стефановић Вук, Српске народне пјесме, књига 4, Београд, Штампарија Краљевине Србије, 1896.
    • Медаковић Дејан, „Идеја државности код Срба у XVI, XVII, XVIII и првој половини XIX века“, Глас, Београд, Српска академија наука и уметности, 2001.
    • Ненадовић Матија , Мемоари, Београд, Српска књижевна задруга, 1893.
    • Ортајли Илбери, Најдужи век империје, Београд, Српска књижевна задруга, 2004.
    • Пантелић Гаја, „Казивање Гаје Пантелића, Казивања о српском устанку 1804, Београд, Српска књижевна задруга, 1980.
    • Поповић, Вукосава „Одношаји Карађорђа и владике Петра I“, Записи, Цетиње, 1930
    • Протић Анте, „Повестница Анте Протића“, Казивања о српском устанку 1804, Београд, Српска књижевна задруга, 1980.
    • Сечански Живан, Грађа о Тицановој буни у Срему 1807. године, Београд, Српска академија наука, 1952.
    • Станојевић Станоје, „Српски национализам у средњем веку“, Из наше прошлости, књ. 1, Београд, Етхос,
    • Страњаковић Драгослав, Карађорђе, Београд, Геца Кон, 1938.
    • Страњаковић Драгослав, Карађорђева национална политика, Београд, 1941.
    • Тошковић Јово Б., Односи између Босне и Србије 1804–6 и бој на Мишару, Суботица, Градска штампарија, 1927.
    • Црњански Милош, „Вожд“, Есеји и Чланци II: Историја, полемике, разговори, Београд, Задужбина Милоша Црњанског-Наш дом, 1999.
    • Чубриловић Васа, Први српски устанак и босански Срби, Аранђеловац, Фонд „Први српски устанак“, 2003.
PERIODIKA Politička revija 4/2019 4/2019 УДК 323.1(=141.63)“1804/1813“ 87-107
ç