Tema broja

ČLANCI I STUDIJE

NACIONALNA BEZBEDNOST NA TEMELЈU NACIONALNIH INTERESA: PROSTORNE DIMENZIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI SRBIJE

Sažetak

Bezbednost je postala jedna od središnjih preokupacija u individualnom i kolektivnom životu građana. Kao poželjno ljudsko i društveno stanje bezbednost očituje zajednički uslov i potrebu, vrednost i cilj. Snažno širenje potrebe za uspostavljanjem i očuvanjem bezbednog života rezultiralo je ekspanzijom različitih vrsta bezbednosnih procedura, planova, projekcija, strategija… U političkom i pravnom sistemu Srbije dokument Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije ima temeljni značaj. Po mišljenju autora verodostojni odgovori na bezbednosne dileme nisu mogući bez kritičkog pristupa putem koga se tumače i razumevaju izazovi, rizici, opasnosti i ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije. U odnosu unutrašnjih i spoljašnjih činilaca ne/bezbednosti autor je fokusirao niz prostornih dimenzija koje se ispostavljaju kao neizbežne u propitivanju aktuelnog i istoprijskog hronotopa srpskog naroda i Srbije. U spoljašnje bezbednosne dimenzije relacionog položaja Srbije spadaju: globalni odnosi ili Svet; kontinentalni odnosi ili Evropa, koju čine Evropska unija i ruski i turski deo Evroazije; makroregionlani balkanski odnosi; eksjugoslovenski, tj. južnoslovenski prostor; međusrpski odnosi srpskog naroda u tri države: Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Srba u Hrvatskoj, i; nerešeni geopolitički i međunarodnopravni slučaj AP Kosova i Metohije, na kojoj je proglašena albanska država koju Srbija ne priznaje kao takvu.

Ključne reči:

Reference

    1. Бодин, Миленко, Национална безбедност. Концепти, друштвени и људски ресурси, Центар за друштвена истраживања, Београд, 2014.
    2. Боин, А., Харт, Штерн E., Санделијус, Б., Политика управљања кризама. Јавно руковођење под притиском, Службени гласник – Факултет безбедности, Београд, 2010.
    3. Вилијамс, Д. Пол, Увод у студије безбедности, Службени гласник – Факултет безбедности, Београд, 2012.
    4. Вукчевић, Дејана, Европска унија као стратешки актер. Теорија и пракса безбедносне и одбрамбене политике, Институт за политичке студије, Београд, 2013.
    5. Гаћиновић, Радослав, „Стратегија националне безбедности – стратешки документ државе“, Национални интерес, 3/2009, Институт за политичке студије, Београд
    6. Гаћиновић, Радослав, Безбедносна функција државе, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    7. Ђорђевић Ивица, Безбедносна архитектура у уловима глобализације, Факултет безбедности – Службени гласник, Београд, 2013.
    8. Ђорђевић, Ивица, Људска безбедност. Глобални контекст и примена у Србији, Институт за упоредно право – Досије студио, Београд, 2013.
    9. Кнежевић ,Милош: „Балкан у талогу предрасуда. Замке балканистичког дискурса“, Свеске, Панчево, бр. 76, 2005.
    10. Кнежевић, Милош: „Мигрантска криза у фокусу демополитике. Европска унија пред искушењима демографских промена“, Национални интерес, 1/2016, Институт за политичке студије, Београд
    11. Кнежевић, Милош: „Тероризам у обрисима политике. Терориста – застрашујућа фигура глобалног зла“, Политика националне безбедности, 1/2016, Институт за политичке студије, Београд
    12. Мијалковић, Саша, „Национална безбедност – од вестфалског концепта до постхладноратовског“, Војно дело, 2/2009.
    13. Мијалковски, Милан, Доктрина одбране, Факултет цивилне безбедости – „Филип Вишњић“, Београд, 2006.
    14. Симић Р., Драган, Наука о безбедности. Савремени приступи безбедности, Службени лист СРЈ – Факултет политичких наука, Београд, 2002.
    15. Стратегија националне безбедности Републике Србије, Република Србија, Београд, априла 2009. Доступно на: http://www.vba.mod.gov.rs/strategia_20nacionalne_bezbednosti_lat.pdf, 15/09/2016.
    16. Стратегија одбране Републике Србије, Република Србија, Београд, априла 2009. Доступно на: http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/strategia%20odbrane%20republike%20srbije, 15/09/2016.

     

PERIODIKA Politika nacionalne bezbednosti 2/2016 УДК: 321.01:355.02(497.11) 115-138
ç