Tema broja

IZ JEZIČKE ISTORIJE I ISTORIJE POLITIČKIH IDEJA

MONTESKJEOV KONCEPT PRIRODNOG STANJA, PRIRODNIH I POZITIVNIH ZAKONA I OBLIKA VLADAVINE

Sažetak

Odnosima među ljudima vladaju prirodni zakoni, koji su rezultat njihovog direktnog i praktičnog iskustva. Čovek traga za svojim samoočuvanjem i želi mir kojim bi održao svoje blagostanje. U takvim okolnostima instinktivno je usmeren na druge ljude, a znanje koje je izvukao iz međudejstava sa drugim ljudima navodi ga na želju da živi u društvu. Prirodno stanje je preduslov društvenog, a prirodni zakon preduslov pozitivnog stanja. U uspostavljanju društvenog stanja, a kasnije i vlade i zakona nijedna pojedinačna forma vladavine nije dovoljna – negde je to republika, negde monarhija, a negde despotska vladavina. U prirodnom stanju čovek je svestan svojih slabosti, stidljiv je i instinktivno teži miru i opstanku, što je njegovo prirodno pravo. Oni koji žele da vladaju moraju uzimati u obzir geografiju, ekonomiju, karakter i postojeće zakone ljudi zarad kojih je vlada i uspostavljena. Da bi se sve to ostvarilo neophodni su mudrost i umerenost. Osnovni cilj vlade je održavanje poretka, zakona, političke slobode i svojine pojedinaca. U tom cilju se Monteskje suprotstavlja apsolutnoj monarhiji Francuske toga perioda i favorizuje engleski sistem vladavine. Najbolji oblik vladavine je onaj u kome su zakonodavna, izvršna i sudska vlast podeljene i podložne proveri kako bi se onemogućilo da jedna od njih prevlada. Posedovanje sve tri vrste vlasti od jednog tela neumitno vodi ka despotizmu.

Ključne reči:

Reference

    1. Bergman Matthew, „Montesquieu’s Theory of Government and the Framing of the American Constitution“, Pepperdine Law Review, Vol 18, 1990, pp. 1-42.
    2. Dijn de Annelien, French Political Thought from Montesquieu to Tocqueville – Liberrty in a Levelled Society? Cambridge, Cambridge Uiversity Press, 2008.
    3. Lutz S. Donald, “The Relative Influence of European Writers on Late Eighteenth-Century American Political Thought“, The American Political Science Review, 78, March, 1989, pp. 189-197.
    4. Pavlović Vukašin, „Tokvilov doprinos političkoj sociologiji“, Politeja, naučni časopis Fakulteta političkih nauka u Banja Luci za društvena pitanja, god. IV, br. 8, 2014, str. 265-300.
    5. Radonjić Radovan, Političke doktrine, Obod Cetinje, Cetinje, 2010.
    6. Vrkatić Lazar, Izabrana dela, 2 – ontologijski stav filozofije prava, Meditterran Publishing, Nikola Janković, Novi Sad, 2009.
    7. Vujadinović-Milinković Dragica, Političke i pravne teorije, Pravni fakultet, Beograd, 1996.
    8. Монтескје Шарл, Дух закона, Филип Вишњић, Београд, 1989.
    9. Словић Срђан, „Аронова историјска социологија и савремени међународни односи“, у зборнику: Наука и стварност (приредили: Мишко Кулић и Марија Летић), Филозофски факултет, Пале, 2017, стр. 9-23.
    10. Словић Срђан, Аронова теорија међународних односа и актуелно косовско питање, Институт за српску културу, Приштина/Лепосавић, 2009.

     

PERIODIKA Politička revija 4/2017 УДК 321.01 Montesquieu 21-36
ç