Tema broja

SAVREMENA PERCEPCIJA MARKSA, MARKSIZMA I NEOMARKSIZMA

MARKSOVO (NE)RAZUMEVANJE SOCIJALNE STRATIFIKACIJE, DRUŠTVENIH KLASA I KLASNE BORBE

Sažetak

U radu se razmatra Marksova teorijska perspektiva u odnosu na pojam društvene stratifikacije, društvene klase i klasne borbe. Društvena klasa se, uopšte uzevši, odnosi na grupe ljudi koji dele sličan društveni ili ekonomski položaj. Od izuzetne je važnosti baviti se teorijskom analizom fenomena klase kao jednog od tri ključna aspekta strukturne nejednakosti. Savremeni kapitalizam ima brojne slabosti i protivrečnosti. Neki autori smatraju da je neoliberalna ideologija već dosegla svoj zenit i da nužno mora da siđe sa istorijske scene. Globalna konkurencija koja čini srž savremenog kapitalizma uzrokuje velike promene. Tri su ključne kategorije koje čine strukturnu nejednakost: klasa, rod i rasa. Marksistička teorijska perspektiva vezano za ovaj društveni fenomen je od izuzetnog značaja kako bismo ga mogli što potpunije i sveobuhvatnije razumeti i shvatiti.
Iz marksističke teorijske perspektive, društvena klasa, kao kategorija, predstavlja najdublju i najznačajniju od svih društvenih podela. Marksisti zastupaju stav po kome u većini društvenih uređenja ljudska bića teže da misle i deluju zajedno sa drugima koji imaju isti ili sličan ekonomski položaj, odnosno interes. Prema marksističkom mišljenju, glavni činioci istorije, nisu pojedinci, nego društvene klase. Razumeti prirodu društvene klase i društvene stratifikacije od ključnog je značaja za razumevanje ne samo društvene i političke promene, nego i društvene i političke stvarnosti uopšte. Ipak, treba napomenuti da u okviru same socijalističke tradicije postoji podela u pogledu shvatanja i tumačenja prirode i značaja društvene klase. Sa jedne strane, u marksističkoj tradiciji, klasa je povezana sa ekonomskom moći koja se definiše pre svega odnosom pojedinca prema sredstvima za proizvodnju. Ovaj marksistički dvoklasni model karakteriše nepomirljivi sukob između društvenih klasa koji nužno vodi nasilnom rušenju kapitalizma kroz proletersku revoluciju. Sa druge strane, socijaldemokrate, imaju tendenciju da društvenu klasu definišu u odnosu na društveni dohodak i statusne razlike između ,,belih kragni“ ili nefizičkih radnika (srednja klasa) i ,,plavih kragni“ ili fizičkih radnika (radnička klasa). Iz ove perspektive, napredak socijalizma se povezuje sa ublažavanjem podela na srednju klasu i radničku klasu, koje se sprovodi kroz ekonomsku i društvenu intervenciju.
Ipak, od sredine XX-og veka slabi teorijsko interesovanje za analizom klase. To je u velikoj meri posledica sve nižeg nivoa klasne moći, solidarnosti i kohezije, fizičkog smanjivanja tradicionalne radničke klase, opadanju klasičnih industrija zasnovanih na fizičkom radu, sve masovnije proizvodnje i potrošnje, rasta javnog sektora, povećanje ženske radne snage.

Ključne reči:

Reference

    • Аристотел, Политика, БИГЗ, Београд, 1975.
    • Berđajev Nikolaj, Filozofija nejednakosti, Oktoih, Podgorica, 2001.
    • Berlin Isaiah, Karl Marx: His Life and Environment, Oxford Univ. Press. 1939.
    • Vrcan Srđan, Društvene nejednakosti i moderno društvo, Školska knjiga, Zagreb, 1974.
    • Гиденс Ентони, Социологија,  Економски факултет Београд, Београд, 2006.
    • Jean-Yves Calvez, La pensee de Karl Marx, Editions su Seuil, Pariz, 1956.
    • Кајтез Илија, Мудрост и мач – филозофи о тајнама мира и рата, МЦ Одбрана, Београд, 2012.
    • Карлтон Ерик, Лица деспотизма, CLIO, Београд, 2001. (org. Eric Carlton, Faces of Despotism,
    • Ashgate Publishing, England, 1995.)
    • Коларић Иван, Филозофија, Учитељски факултет Ужице, 1998.
    • Korać Veljko, Marksovo shvatanje čoveka, Naprijed, Zagreb, 1987.
    • Mandra Anri, Osnovi sociologije, CID, Podgorica, 2001.
    • Маркс, Енгелс, Манифест Комунистичке партије, Изабрана дела, I, Култура, Београд, 1953.
    • Marks К., Engels F., Odabrana pisma, Kultura, Zagreb, 1955.
    • Marx Karl, Economic and Philosophical Manuscripts u Karl Marx Early Writings, prir. T.B.Bottomore (New York, McGraw-Hill, 1963).
    • Marks Кarl, Engels Fridrih., Rani radovi, Naprijed, Zagreb, 1973.
    • Marks Karl, Kapital, tom III, Kultura, Beograd, 1978.
    • Marsh David, Gerry Stoker, Teorije i metode političke znanosti, Fakultet političkih znanosti,  Zagreb, 2005.
    • Митровић Андреј, Време нетрпељивих, политичка историја великих држава Европе,1919-1939, треће издање, ЦИД, Подгорица, 2004.
    • Павловић Вукашин, Политичка моћ, Завод за уџбенике, Београд, 2012.
    • Пери Марвин, Интелектуална историја Европе, CLIO, Београд, 2000.
    • Petrović Гајо, Filozofija i marksizam, Naprijed, Zagreb, 1965.
    • Petrović Gajo, Mišljenje revolucije, Naprijed, Zagreb, Nolit, Beograd, 1986.
    • Polancas Nikos, Društvene klase u savremenom kapitalizmu, Sazvežđa, Beograd, 1978.
    • Попер Карл, Отворено друштво и његови непријатељи, II (Плима пророчанства-Хегел, Маркс и 
    •  последице), БИГЗ, Београд, 1993. (org. The open society and its enemies Тhе high tide of propheecy: Hegel, Marx and the aftermath)
    • Расел Бертранд, Историја западне филозофије, Народна књига и  Алфа, Београд, 1998.
    • Ruso Žan-Žak, Rasprava o porijeklu i osnovama nejednakosti među ljudima, Školska knjiga, Zagreb, 1978.
    • Савремени свет, Илустрована историја света, IV том, Народна књига, Вук Караџић, Рад,  Београд, 1983. (org. The Modern World, General Editor: Esmond Wright, 1979, The Hamlyn    Publishing Group Limited)
    • Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд, 1982.
    • Tucker Robert, Philosophy and Myth in Karl Marx, Cambridge: Cambridge University Press, 1972.
    • Haralamos, M. Holborn, Teme i perspektive, Golden marketing, Zagreb, 2001.
    • Хејвуд Ендрју, Политичке идеологије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005. Ilija Kajtez, Faculty of International Politics and Security, Union Nikola Tesla University, Belgrade
PERIODIKA Nacionalni interes 3/2019 3/2019 УДК 141.82 Marx K. 79-130
ç