МАРКС И МАРКСИЗАМ У ИСТОРИЈСКОЈ ВИЗУРИ
МАРКС И ЕНГЕЛС О СЛОВЕНИМА
Сажетак
О Марксовој и Енгелсовој мржњи према Словенима постојало је мноштво података и то од људи који су лично познавали творце марксизма, али су током постојања СССР-а и СФР Југославије скривани од јавности. Ради се, углавном, о искуствима руских револуционара који су се скривали од прогона царске владе на територији Западне Европе и истовремено били следбенци Маркса и Енгелса. Такав је био, на пример, Александар Херцен, али и лидер и теоретичар светског анархистичког покрета, Михаил Бакуњин који је у више наврата хтео „да почупа браду Марксу“, када је овај на сусретима, посебно на различитим социјалистичким конгресима, настојао, не само да оспори његове ставове, него да га и омаловажи као човека због његовог националног порекла (називао га је „презреним и проклетим Словеном“).
Бројни историчари сматрају да се извори расизма Маркса према Русима и Словенима налазе у његовом пореклу. Наиме, право име Маркса, који се родио у богатој породици јеврејског адвоката Хенриха Маркса, који је живео у Рајнској области Немачке јесте Мордехај Леви. Његови преци су у Немачку дошли «негде из Русије» и имали су хазарско порекло. Хазарима је Русија уништила државу (Хазарски каганат), због њихове агресивности и сталних напада ради пљачке и одвођења Руса у робље, које су продавали на пијацама робова у Централној Азији и на Блиском истоку. Хазари су се разбежали по Русији, али од тада гаје невероватну и систематску мржњу према Русима. Мржњу су одржавали и ширили рабини међу Хазарима-Јеврејима, а немачки историчари су дошли до доказа да је Марксова породица такође била „носилац хазарских митова о Русији“, као злобној антисемитској држави, где се погроми над Јеврејима догађају скоро сваки дан. Према тим схватањима, Руси и Русија нису имали право на постојање.
Највише злобе према Русима Маркс је сконцентрисао у свом познатом раду „Тајна дипломатска историја XVIII века“, који је у Русији објављен тек у време перестројке 1989. године. Књига је утемељена на миту да постоји тајни план Петра Великог (кога је овај добио од Џингис-кана) да Русија освоји свет. Наука је доказала да такав план не постоји, као и то да је овај мит изградио Наполеон да би оправдао свој напад на Русију. У време писања поменуте антируске књиге, Маркс је ово знао, али је ипак користио ову пропаганду за свој рад.
У том контексту, Маркс је пружио допринос развоју расизма теоријом о «контрареволуционарним и неисторијским народима» која је постала као део идеологије «марксистичке револуционарне нетрпељивости», а која је била усмерена и према Јужним Словенима, а нарочито Србима, због доприноса у спасавању Аустро-Угарске империје, револуционарне 1848. године.
Референце
