Tema broja

POLITIKA, FILOZOFIJA I BEZBEDNOST

LJUDSKA PRAVA I DEMOKRATIJA

Sažetak

Pojam ljudskih prava ima u izrazito religiozno opredeljenim  kulturama ili kontekstima nešto drugačije značenje nego u kontekstu liberalne kulture. Prema tome, izvršavanje ”fatve” protiv jednog navodno blasfemičnog književnika ili, da navedemo anarhoničan primer, spaljivanje jeretika ne bi moralo da u takvim kontekstima znači povredu ljudskih prava. Ovi primeri pokazuju da je naš pojam ljudskih prava, mislim na onaj koji se razvijao u kontekstu liberalnih i demokratskih tradicija, smešten u pojmovni prostor koji jedva da se razlikuje od onog u kojem opisujemo normativni sadržaj ovih  (političko-pravnih) tradicija. Hoću da kažem: naš pojam ljudskih prava je veoma srodan sa građanskim osnovnim pravima i jedva da se može odvojiti od univerzalističkih moralnih shvatanja koja su, između ostalog, iskazana u takvim osnovnim pravima. Razumljivo, govor o ”našem” shvatanju ljudskih ili osnovnih prava je grubo pojednostavljenje. Moglo bi čak da se kaže, da bi se pojednostavilo da je pojam ljudskih prava u suštini kontroverzan.

Ključne reči:

Reference

PERIODIKA Nacionalni interes 1/2019 1/2019 УДК 341.231.14:321.7 201-222
ç