КВАНТИТАТИВНА АНАЛИЗА ПАРЛАМЕНТАРНИХ ГРУПА

Др Марко Пејковић

Сажетак

Рад је подељен на четири дела. Први део теоријски обрађује однос слободног мандата и партијског јединства и у том погледу представља изузетак у односу на остале делове рада који су скоро сасвим квантитативно-емпиријског карактера. Ипак, овај почетни корак је био неопходан како би се боље разумела појава која се обрађује у другом делу рада кохезија парламентарних група при­ликом изгласавања закона, будући да она директно зависи од тога да ли и како посланици балансирају између двоструке улоге представника народа и партија у исто време. Трећи део рада испитује да ли постоје статистички значајне корелације између величине/ броја парламентарних група и броја законодавних предлога иницираних искључиво од стране парламента на примерима Немачке, Белгије, Шпаније, Потугалије, Италије, Мађарске и Србије. Четврти део рада нуди (колико нам је до сада познато) једину формулу у виду индекса за израчунавање степена развијености парламентарне групе. Тврдимо да овај индекс може значајно помоћи, приликом укрштања са другим параметрима, у мерењу не само перформанси или утицаја парламентарних група него и парламента као посебне јединице политичког система.

Референце

1. Winter, De Lieven, Dumont, Patrick, ’’PPGs – subject of partitocratic dominion’’, in: Parliamentary Party Groups in European Democracies, (ed: Knut Heidar, Ruud Koole), Routledge, London and New York, 2000.
2. Васовић, Вучина, Савремене демократије I, Службени гласник, 2008.
3. Della Sala, Vincent, ’’The Italian Parliament: Chambers in a Crumbling House?’’, in: Parliaments and Governments in Western Europe, (ed: Philip Norton), Routledge, London and New York, 1998.
4. Desposato, W. Scott, ’’Correcting for Small Group Inflation of Roll-Call Cohesion Scores’’, British Journal of Political Science, Cambridge University Press, 35 (2005).
5. Јовановић, Милан, Политичке институције у политичком систему Србије, Институт за политичке студије, Бегорад, 2008.
6. Capano, Giliberto, Giuliani, Marco, ‘’The Italian Parliament, In search of a new role?’’, Journal of Legislative Studies, Volume 9, Number 2, Summer 2003.
7. Крстић, Зоран, Политичка улога и моћ парламента у парламентарним системима, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
8. Linek, Lukaš, Rakušanova, Petra, Parties in the Parliament. Why, When and How do Parties Act in Unity?, Institute of Sociology of the Academy of Sciences, Prague, 2002.
9. Mattson, Ingvar, ‘’Private Members’ Initiatives and Amendments”, in: Parlia­ments and Majority Rule in Western Europe, (ed: Herbert Döring), Mannheim Center for European Social Research, 1995.
10. Пејић, Ирена, Парламентарне групе, докторска дисертација, Ниш, 2000.
11. Пејић, Ирена, Парламентарно право, Правни факултет Универзитета у Нишу, Ниш, 2011.
12. Saalfeld, Thomas, ’’The German Bundestag: Influence and Accountability in a Complex Environment”, in: Parliaments and Governments in Western Eu­rope, (ed: Philip Norton), Routledge, London and New York, 1998.
13. Стојадиновић, Миша, ‘’Политичке партије, политички идентитет и управљање државом’’, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2012.
14. Feldkamp, Michael, Datenhandbuch zur Geschichte des Deutschen Bundestag­es 1994 bis 2003, Deutscher Bundestag, Berlin, 2005.
15. Fish, Steven, Kroenig, Matthew, The Handbook of National Legislatures: A Global Survey, New York, Cambridge University Press, 2009.
16. Schindler, Peter, Datenhandbuch zur Geschichte des Deutschen Bundestages 1949 bis 1999, Deutscher Bundestag, Berlin, 1999.
17. Hix, Simon, Noury, Abdul, Roland, Gérard, ‘’Power to the Parties: Cohesion and Competition in the European Parliament 1979-2001’’, British Journal of Po­litical Science, 35, No. 2 (Apr., 2005).
18. Arbeitsordnung der CDU/CSU-Fraktion im Deutschen Bundestag 17. Wahlperi­ode.
19. Les statuts du groupe UMP.
20. Пословници следећих партија у Србији: ДС, СРС, СПС, НС, ЛДП, ДСС, СНС.