Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

‘KULTURNI NACIONALIZAM’ U POLITIČKOJ MISLI KOD SRBA POČETKOM 20. VEKA

Sažetak

U radu ćemo predstaviti pokušaj određene grupe srpskih intelektualaca, koji su živeli i u okviru srpske države i u Austro-Ugarskoj monarhiji, da nacionalnoj ideji, početkom 20. veka, daju jedan savremeniji identitet uzimajući u obzir zahtev kompleksne međunarodne situacije, ali i uvažavajući kontinui­tet karaktera nacionalne ideje sa stanovištem koje je negovano tokom 19. veka. Građanska liberalna misao, na ovom dodiru vekova, učinila je evolutivni prelaz od nacionalnog romantizma prema postepenom, istraživačkom, obrazovnom i kulturnom pristupu nacionalnoj ideji u nameri da stratešku nadu Srba, ujedinjenje u samostalnu državu, upotpuni novim saznanjima i pokrene njenu političku realizaciju u savremeno otpornom, prilagodljivom i najmanje turbulentnom smeru. U vezi sa tim mi ćemo se u ra­du osvrnuti na segmente stvaralaštva Jovan Cvijića, Tihomira Ostojića, Isidore Sekulić, Laze Kostića, Vase Stajića, Veljka Petrovića i drugih, a koji se odnose na njihova stanovišta o nacionalnom identitetu.

Ključne reči:

Reference

    1. А. Раденић, Борба за политичка права у Јужној Угарској, Историја српског народа, Српска књижевна задруга, Београд, 1994, књ. VI.
    2. А. Лебл, Грађанске партије у Војводини 1887-1918, Филозофски факултет у Новом Саду, Институт за историју, Нови Сад, 1979.
    3. Д. Микавица, Мијало Полит-Десанчић, Филозофски факултет, Нови Сад, 2007.
    4. Д. Микавица, Последњи српски панкалист, политичко-филозофска биографија Лазе Костића, Стилос, Нови Сад, 2004.
    5. Ј. Комшић, Дилеме демократске нације и аутономије, Службени гласник, Бе­оград, 2006.
    6. Л. Ракић, Радикална странка у Војводини 1902-1919, Филозофски факултет, Нови Сад, 1971.
    7. М. Ђурић, Културна историја и рани филозофски списи, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.
    8. Л. Костић, О Змају, Матица српска, Нови Сад, 1989.
    9. Петровић, Војвођанска уметност, Рукописно одељење Матице српске (РОМС), М 17945.
    10. Ј. Г. Хердер, Расправа о пореклу језика, Сремски Карловци, 1989.
    11. Ј. Цвијић, Говори и чланци, Београд, 1921.
    12. Ј. Цвијић, О националном раду, Београд, 1907.
    13. М. Степановић, К. Селихар, Никола Вукићевић (1830-1910), животопис и библиографија, Сомбор, 2010.
    14. Група аутора, 200 година образовања учитеља у Сомбору 1778-1978, Сомбор, 1978.
    15. Ж. Милисавац, Историја Матице српске 1880-1918, књ. III, Матица српска, Нови Сад, 2000.
    16. Ј. Хајзинха, Национализам и патриотизам у Европи на крају XIX века, Прометеј, Нови Сад, 1996.
    17. С. К. Павловић, Србија историја иза имена, Београд, 2004.
    18. Национални идентитет и суверенитет у југоисточној Европи, Зборник ра­дова, Историјски институт САНУ, Београд, 2002.
    19. П. Тибор, Мађарско политичко јавно мњење и српско питање на Балкану 1903-1914, докторска дисертација, Филозофски факултет, Нови Сад, 2009.
    20. М. Полит-Дечанчић, Беседе, III део, прва књига, Нови Сад, 1910.
    21. Т. Остојић, Извештај референта Редакцијског одбора, Конференција у Матици српској о књигама за народ’, Нови Сад, 1902.
    22. Е. Хејвуд, Политичке идеологије, Завод за уџбенике и наставна средства, Бе­оград, 2005.
    23. И. Секулић, Шумановићи, Војводина-Србија 1912-1914, Записи, Матица српска, Суботица, 1964.
    24. С. Марковић, „Хоризонти Слободана Јовановића“, Зборник радова Европске идеје, античка цивилизација и српска култура, Друштво за античке студије Србије, Службени гласник, Београд 2008.
    25. С. Марковић, „Сомборски лист Нови Србин у трагању за културним обрасцем у националној идеји“, Зборник радова Античка култура, европско и српско наслеђе, Друштво за Античке студије Србије, Институт за теолошка истраживања, Београд, 2010.
    26. С. Марковић, Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића, Педагошки факултет, Сомбор, 2011.
    27. Стајић, Учешће српског друштвау мојој судбини, РОМС, М 8.756
    28. Јовановић, Културни образац, Стубови културе, Београд, 2005.

    Štampa

    1. Застава
    2. Нови Србин
    3. Слога,
    4. Браник
    5. Летопис Матице српске
    6. Сентомашанин

    Istorijski izvori

    1. Историјски архив Сомбор,
    2. Архив Војводине,
    3. Рукописно одељење Матице српске РОМС.

     

PERIODIKA Srpska politička misao 4/2011 УДК: 323.1(=163.41) ‘’19’’ 377-394
ç