Tema broja

‘’PRVA JUGOSLAVIJA’’ SRPSKO HTENJE ILI MORANJE

KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA – DRŽAVA BEZ PRAVNOG TEMELJA

Sažetak

Ovaj rad je pokušaj autora da na osnovu pravnih, političkih i  istorijskih činjenica podseti  naučnu javnost na pogubnost stvaranja Jugoslavije  po srpski narod na početku XX veka. Naime, svi srpski prijatelji su  smatrali u to vreme da Srbima nije interes stvaranje Kraljevine SHS, kasnije Jugoslavije, već da se stvori srpska država na svojim etničkim prostorima. Stvaranje Kraljevine SHS bilo je nepotrebno za Kraljevinu Srbiju i Crnu Goru. Taj akt je isključivo išao na ruku Hrvatima i Slovencima. Nakon završetka Prvog svetskog rata Kraljevina Srbija i njena vojska uživali su veliki ugled u svetu. Kraljevina Srbija i Crna Gora primljene su u tadašnje društvo naroda, kada je ta svetska organizacija imala samo 28 država. Regent Aleksandar Karađorđević i tadašnja srpska vlada imali su šansu da konačno reše srpsko nacionalno pitanje. Bila je to, možda, jedinstvena prilika u istoriji da se pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice stvori srpska država na etničkim srpskim teritorijama. Nakon toga bi se moglo razgovarati o stvaranju neke vrste federacije sa balkanskim narodima. O ustrojstvu Kraljevine SHS velike primedbe imale su sile Antante (Engleska, Francuska i Rusija). Predsednik francuske vlade Žorž Klemenso (Clemenceau Georges-Bewamin) umesto čestitke kralju u Beogradu šalje neku vrstu saučešća. Na mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine, kada je ozvaničen završetak Prvog svetskog rata, Žorž Klemenso je tada rekao: “Prilikom zaključenja ove naše Konferencije mira, ja moram, pre nego što siđem sa ovog podijuma da izrazim svoje veliko žaljenje što sa političke pozornice sveta nestaje jedno veliko istorijsko ime  a to je Srbija.“

Ključne reči:

Reference

    • Богуновић Н., „Вилсон обећао море”, Фељтон у дневним листу Вечерње новости, 14. април, 2009.
    • Богуновић Н., „Два лица Супила”, Фељтон у дневним листу Вечерње новости, 19. април, 2009.
    • Гаћиновић   Радослав, Насиље над Србима у ХХ веку – узроци и последице, Књига Прва, EVRO  BOOK, Београд, 2017.
    • Гаћиновић Радослав, Млада Босна, Медија центар ОДБРАНА, Београд, 2014.
    • Гаћиновић  Радослав, Насиље у Југославији, ЕВРО, Београд, 2002.
    • Гаћиновић Радослав, „Визионарска кратковидост српске влада 1918. године”, Национални интерес бр. 1/2016, ИПС, Београд, 2016.
    • Гаћиновић Радослав, „Југословенство и разбијање српског националног идентитета”, Култура полиса бр. 30/2016, изд. Култура-Полис Нови Сад и Институт за европске студије Београд,  2016.
    • Ђорђевић Ж., Сатрирање српства у 19 и 20 веку, Том  1, Драслар Партнер, Београд, 2012,
    • Екмечић М.,  Дуго кретање између клања и орања – историја Срба у новом веку 1492-1992, треће, допуњено издање,  EVRO –  GIUNTI, Београд 2010.
    • Екмечић М.,  Дуго кретање између клања и орања – историја Срба у новом веку 1492-1992, Четврто издање,EVRO GIUNTI, Београд, 2011.
    • Екмечић М., Ратни циљеви Србије 1914, БИГЗ, Београд, 1973.
    • Живојиновић  Р., Д. Невољни ратници – велике силе и Солунски фронт 1914-1918, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
    • Јовановић С., Политичке и правне расправе – Краљевина СХС, БИГЗ, Београд, 1990.
    • Лерој Кинг – Кулиџу, Загреб, 1. априла 1918, NAW, 210 1841102/348.
    • Марковић М., „Узроци разбијања Југославије”, Социолошки преглед, Vol. XXVIII, No.2, Београд, 1994.
    • Пашић-Сазонову, Ниш, 20. јули/2. август 1914.
    • Ћосић Д., „Услови демократске будућности”, Књижевне новине, Београд, 15. 9. 1987.
    • Шепић Д., Писма и меморандуми Франа Супила 1914-1917, САНУ и Научно дело, Београд, 1967.
    • E.T.P. Conwell-Evans, Foreign Policy a Bacla Banch 1904-1918, S. Study based on the papers of Lord Noel-Buxton, London 1932.
    • Gibbons Adam Herbert, Ph D, The New MOr of Europe 1911-1914, decembre 1914.
PERIODIKA Nacionalni interes 3/2018 3/2018 УДК 94(497.1)“1918/1919“:323.1(=163.41) 109-126
ç