Tema broja

GLOBALIZACIJA I EKONOMIJA

KORPORATIVNI KAPITALIZAM, KRAJ JEDNE DOKTRINE – APSTRAKCIONIZAM ILI KREATIVNA DESTRUKCIJA

Sažetak

Kapitalizam kao uređenje svoju egzistencijalnu funkciju započinje napuštanjem feudalnog uređenja, od sredine 16. veka. Prošao je kroz tri faze: trgovački kapitalizam (XVII i XVII vek), industrijski kapitalizam (XIX i XX vek) i korporativni ili transnacionalni kapitalizam. Nakon industrijske revolucije razvojni put kapitalizma ulazi u fazu akceleracije. Ubrzava se proizvodnja i stopa rasta, ali i prometna faza izražena kroz potrošnju. Na taj način dolazi do ubrzanja reproduktivnog ciklusa, koji kapital deli na novčani i preduzetnički. Na taj način, naglašava se uloga finansijskog tržišta, hartija od vrednosti i berze. U fazi industrijalizacije započinje proces otuđenja radnika od efekata uloženog rada, upravo kroz mašine čiji je on kreator, i vlasnika od sopstvenog kapitala. From ističe da upravo u kapitalističkom načinu proizvodnje, dominiraju pojedinačni ciljevi (radnik, menadžer, vlasnik), i da se u njemu oni zovu zakoni tržišta, a u svakom drugom imali bi sinonim u anarhiji. Takvo otuđenje dovodi do potpune reifikacije čoveka i apstrahovanja čoveka ne samo od drugih već i od samog sebe. Čovek postaje projekcija iracionalnog zavisnika od materijalizovane forme duha zvane novac. Gigantske korporacije, geografski i funkcionalno rasprostranjene, etalon su korporativnog kapitalizma. Na strani kapitala dolazi do stepena otuđenja u smislu njegovih uloga i načinu korišćenja. Visok stepen kreditnog finansiranja obezbeđuje zavisnost od finansijskih tržišta, pa i povećava mogućnost pojave ekonomskih kri­za. U svom evolutivnom razvoju kapitalizma, nosioci privredne delatnosti su postajali sve složeniji i glomazniji, pa je i sistem otuđenja postajao sve izraženiji kod svih subjekata (radnik-menadžer-vlasnik). Takođe, javlja se dilema da li postoji granica proizvodnje i potrošnje ili njihova korelacija uslovljava beskonačno povećanje preteranih špekulacija, što i ubrzava procese protivrečnosti i izazivanja ekonomskih kriza svetskih razmera i stvara pretpostavke i elemente kapitalističkog nihilizma. U tom smislu, otvara se dilema da izbor neće biti između korporacija i njihovih konkurenata, već u načinu izbora u pravcu poboljšanja socijalnih i ekonomskih rezultata agregata krupnih korporacija. Sa jedne strane otvaraju se nove forme etičkih i moralnih normi, ali i postavka novih vrednosti, manifestovana kroz razne vidove reformi u sistemima dru štva. Rad kao pokretač proizvodnih odnosa, moguće je posmatrati ne samo sa aspekta produktivnosti, već i etičkih i moralnih principa. Odnosno, današnja dešavanja ukazuju na problem iznalaženja trajnog rešenja u vidu nove etičke doktrine, koja za svoj cilj ima preispitivanje objektivnih dometa i istorižskih ograničenja kapitalističkog načina proizvodnje. U tom poimanju normi i vrednosti „kapitalizam jede svoju decu“.

 

Ključne reči:

Reference

    1. Dess G.G., Lumpkin G.T., Eisner A.B., Стратегијски менаџмент, Дата статус, Београд, 2007.
    2. Драгичевић Т., Павловић В., «Значај и улога извештаја о корпора­тивном управљању», SymОrg 2008, Зборник радова, Београд, 2008.
    3. Dragičević T., Živković M. Corporate Management During the Crisis, 7th International Scientific Conference, Dealing with the Global Econo­mic Crisis by Companies and Economies, Belgrade November 27th, 2009.
    4. Drucker Peter, Concept of the Corporation, The John Day co., New York, 1946.
    5. Фром Ерих, Бекство од слободе, Нолит, Београд, 1983.
    6. Фром Ерих, Револуција наде, Графос, Београд, 1980.
    7. Фром Ерих, Здраво друштво, Рад, Београд, 1980.
    8. Gillespie J.J., Free Expression in Industry, The Pilot Press Ltd., London, 1948.
    9. Horvat Branko, The Political Economy of Socialism, M.E. SHarpe, INC. Armonk, New York 1982, prevod Globus, Zagreb.
    10. Карл Маркс, Капитал, том IIII, Просвета Београд 1979
    11. Lavellle, Jespersen 2002, Executive pay, Business Week, April 15
    12. Marinković Darko, Protestantska etika i duh kapitalizma – drugi put
    13. Месарић Милан, «Дугорочна неодрживост тржишног фундамента­лизма и неолибералног капитализма», Економски преглед, Загреб, 87 (9-10), 2006
    14. OECD Principles of Corporate Governance 2004, Edition Principes de gouvernement d’enterprise de l’OCDE – Édition, 2004© 2004. OECD
    15. Samuelson Paul, Економија, Савремена администрација Београд 1969
    16. Смит Адам, Богатства народа, Global book, Нови Сад 1998.
PERIODIKA Politička revija 3/2010 УДК: 330.342.14+316.323.6 157-174
ç