Tema broja

PRAVO I POLITIKA

KONTINUIRANI KRIVIČNOPRAVNI INTERVENCIONIZAM – NA RASKRŠĆU POLITIKE I PRAVA

Sažetak

Polazeći od pretpostavke da je krivično pravo ultima ratio societatis, kao instrument državne reakcije na kriminalitet, ta da je kao takvo zasnovano na pravno-dogmatskim načelima o sopstvenoj izuzetnosti, supsidijarnosti i fragmentarnosti, koja podrazumevaju relativno konzervativan karakter ove naglašeno represivne grane prava, u radu se analiziraju osobenosti kontinuiranih zakonodavnih intervencija u oblasti odredaba materijalnog krivičnog prava u Republici Srbiji i nastoji dati odgovor na pitanje kakve su njihove mogućnosti i dometi u borbi protiv kriminaliteta, kao nacionalne odgovornosti državne vlasti, kao i da li su zasnovane na pravnim ili političkim implikacijama?
Iako krivično pravo kao sistem pravnih normi mora stalno da se prilagođava uslovima savremenog kriminaliteta, u okvirima brzog i dinamičnog razvoja društva i društvenih odnosa, što se manifestuje kroz intervencije zakonodavca, kao dela političke vlasti, ono mora biti čvrst i relativno konzervativan sistem propisa, jer se na osnovu njegove koherentnosti i stabilnosti može procenjivati karakter demokratičnosti društva, načelno posmatrano.
Iako je Republika Srbija usvajanjem Krivičnog zakonika 2006. godine dobila moderan, kodifikovan, sistemski zakon iz oblasti materijalnog krivičnog prava, on je višekratno, čak sedam puta, menjan i dopunjavan, te se u radu analiziraju pitanja opravdanosti i nužnosti ovih kontinuiranih intervencionističkih zahvata, njihovog karaktera, kao i pitanja određivanja njihove dominantne prirode kao pravne ili političke.
Autor u radu iznosi zaključak da reforme u oblasti krivičnog materijalnog prava, kao isključivo pravnog mehanizma kontrole kriminaliteta, moraju biti u skladu sa obimom, dinamikom i formama savremenog kriminaliteta, nasuprot čemu stoje svi oblici njegove politizacije radi postizanja dnevnopolitičkih ciljeva.

Ključne reči:

Reference

    • Aksić, Sava. 2017. „Odnos prava i politike kao društvenih podsistema i moguća (ustavna)granica između njih.” Srpska politička misao 57 (3): 115-130. doi.org/10.22182/spm.5732017.6
    • Bodrožić, Ivana. 2017. „Negativne kriminalno-političke tendencije i krivična dela terorizma u zakonodavstvu Nemačke.” Srpska politička misao 55 (1): 213-227. doi.org/10.22182/spm.5512017
    • Bodrožić, Ivana. 2018. „Inkriminisanje ratovanja u inostranstvu ‒ argumenti pro et contra.” Bezbednost (3): 43-57. DOI: 10.5937/bezbednost1803043B
    • Bodrožić, Ivana. 2019. „Institut „Tri udarca”‒opravdanost ili ne.” U Izmene u krivičnom zakonodvastvu i statusu nosilaca pravosudnih funkcija i adekvatnost državne reakcije na kriminalitet (međunarodni pravni standardi stanje u Srbiji), ur. Stanko Bejatović, 271-284. Zlatibor: Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju praksu, Intermex.
    • Delić, Nataša. 2014. Nova rešenja u posebnom delu KZ Srbje. Beograd: Pravni fakultet u Beogradu.
    • Đorđević, Đorđe i Ivana Bodrožić. 2019. „Usklađivanje odredaba KZ sa međunarodnim dokumentima o finansiranju terorizma.” U Finansijski kriminalitet i korupcija, ur. Jelena Kostić, Aleksandar Stevanović, 67-78. Vršac: Institut za uporedno pravo, Institut za kriminaloška i sociološka istraživanja u saradnji sa Pravosudnom akademijom Republike Srbije.
    • Eser, Albin. 1973. “The politics of criminal law reform Germany.” The American journal of comparative law 21 (2):245-262.
    • Hart, Henry Jr. M.. 1958. “The Aims of the Criminal Law.” Law and Contemporary Problems, 23 (3): 401-441.
    • Husak, Douglas. 2008. Overcriminalization: The Limits of the Criminal Law. New York: Oxford University Press.
    • Kolarić, Dragana. 2016. „Dinamična faza krivičnog zakonodavstva Republike Srbije.” Pravni život (9): 641-667.
    • Kolarić, Dragana. 2019. „Krivični zakonik i (ne)adekvatnost državne reakcije na krimnlitet (sadašnje stanje i nova rešenja).” U Izmene u krivičnom zakonodvastvu i statusu nosilaca pravosudnih funkcija i adekvatnost državne reakcije na kriminalitet (međunarodni pravni standardi stanje u Srbiji), ur. Stanko Bejatović, 22-42. Zlatibor: Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju praksu, Intermex.
    • Krivični zakonik (KZ), „Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016.
    • Ristivojević, Branislav. 2012. „Aktuelna pitanja sadašnjeg stanja materjalnog krivičnog zakonodavstva Srbije.” U Aktuelna pitanja krivičnog zakonodavstva (normativni i praktični aspekt), ur. Stanko Bejatović, 42-68. Zlatibor, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju praksu, Intermex.
    • Stojanović, Zoran. 2012. „Da li je Srbiji potrebna reforma krivičnog zakonodavstva”. Crimen 4 (2): 119-143.
    • Stojanović, Zoran. 2016. Politika suzbijanja kriminaliteta. Beograd: Pravni fakultet u Beogradu.
    • Stojanović, Zoran i Nataša Delić. 2014. Krivično pravo – Posebni deo. Beograd: Pravna knjiga.
    • Stojanović, Zoran i Dragana Kolarić. 2015. „Savremene tendencije u nauci krivičnog prava i krivično zakonodavstvo Srbije.” Srpska politička misao 49 (3): 111-136. doi.org/10.22182/spm.4932015
    • Stuntz, Wiliam J. 2001. “The Pathological Politics of Criminal Law.” Michigan Law Review 100 (505): 506-600.
    • Škulić, Milan. 2016. „Krivičnoprocesna tradicija kao vid kulturnog i pravnog identiteta.” Pravni život (9): 611-639.
    • Ustav Republike Srbije, „Službeni glasnik RS”, 98/2006.
PERIODIKA Srpska politička misao 2/2020 2/2020 УДК 343.2/.7(497.11)(094.5):323.23“20“ 381-396
ç