Tema broja

ČLANCI I STUDIJE

KONCEPT SLOBODE U PROGRAMIMA RELEVANTNIH PARTIJA U SRBIJI

Sažetak

Na osnovu izloženih odlomaka iz programa političkih stranaka posvećenih slobodi može se zaključiti da su nakon go­tovo dve decenije partijskog pluralizma sve relevantne stran­ke u Srbiji SPS, SpO, DS, DSS, G17 Plus, u preovlađujućoj meri konačno i SRS, normativne koncepte slobode utemeljile u liberalnoj matrici. Ipak, definicija slobode je u partijskim programima rudimentarna i nije razvijena u punom varijetetu liberalne misli. U partijskim programima koncept slobode se prvenstveno vezuje za ideju građina kao autonomnog pojedinca, koji slobodu koristi u cilju postizanja samoostvarenja. Dakle, partije u svojim programima naglašavaju pozitivni koncept slobode (pre svih SPS, kao i G17 Plus), dok je negativni koncept slobode insistiranje na odsustvu spoljašnjih ograničenja u drugom pla­nu. Partije stavljaju težište na korektivni princip ograničenje slobode slobodom drugoga, koji je ugrađen u programe četiri stranke: SPS, SPO, DS i G17 Plus, u eksplicitnom normativ­nom značenju koji je formulisao Džon Stjuart Mil. Primetno je da se u partijskim programima slobodan građanin još uvek nalazi u njegovom prvobitnom statusu naturalis prirodnom stanju slobode u kojemu je on još uvek individualizirano biće, a ne aktivni građanin koji svoju slobodu koristi da bi dostigao pun građanski status status civilis. Ipak, G17 Plus i SPO čine korak dalje u odnosu na druge stranke u tom pravcu u svojim pro­gramima izlažu jednu komunitarnu koncepciju koja pored prava na slobodu naglašava i element odgovornosti prema široj zajednici. Istovremeno, SPO je, uz SRS, i zloupotrebila ovaj svoj deklarativni princip sloboda izražavanja mišljenja se u prvobitnim programima ove dve stranke degenerisala u propagiranje govora mržnje prema pripadnicima nacionalnih manjina. Ipak, i ove su dve stranke u potonjim programima napravile normativni preskok u liberalno polje ljudskih prava i sloboda. Dakle, među relevantnim partijama u Srbiji je uspostavljen liberalni konsenzus neliberalni normativni postulati nisu više prihvatljivi kao legitimni.

Ključne reči:

Reference

    1. Berlin, Isaiah (1969), Two Concepts of Liberty; in Four Essays on Liberty, (Ox­ford, Oxford University Press)
    2. Bourdieu, Pierre (1983), „The forms of capital“ in Richardson, G. John (ed.) Hand­book of Theory and Research for the Sociology of Education, New York: Gre­enwood Press
    3. Bourdieu, Pierre (1991 a), „Political representation elements for a theory of the political field“,
    4. Bourdieu, Pierre (1991 b), „Language and symbolic power“, Cambridge Massac­husetts: Polity Press
    5. Dragičević Adolf, Miekcin Vjekoslav, Nikić Momir (prir.), (1979), Glavni radovi Marksa i Engelsa, Zagreb: Stvarnost
    6. Дворкин, Роналд (2001), Суштина индивидуалних права, Подгорица: ЦИД / Београд: ЈП Службени лист СРЈ
    7. Греј, Џон, (1999), Либерализам, (Подгорица: ЦИД)
    8. Habermas, Citizenship and National Identity: Some Reflections on the Future on Europe, London, New York:
    9. Jennings, Ivor (1933), The Law and the Constitution, London
    10. Lalović, Dragutin, Mogućnosti političkoga (Preko građanina ka čovjeku), Zagreb: Disput
    11. Mill, John Stuart, (1991), On Liberty, in: On Liberty and Other Essays (Oxford: Oxford University Press)
    12. Нојман, Франц (2002), Владавина права (Политичка теорија и правни систем у модерном друштву), Београд: Филип Вишњић
    13. Подунавац, Милан (2001), Принцип грађанства и поредак политике, Београд: Факултет политичких наука, Чигоја штампа
    14. Rawls, John (1971) A Theory of Justice, Oxford: Oxford University Press
    15. Rorty, Richard, (1991), Contingency, Irony and Solidarity, Cambridge: Cambridge University Press
    16. Taylor, P. A. (1965), English History, 1914-1945. Oxford: Oxford University Press
    17. Weaver, Ole (1993), „Securitization and Desecuritization“, Working Papers of the Centre for Peace and Conflict Research, Copenhagen

     

PERIODIKA Srpska politička misao 4/2008 УДК: 329(497.11):342.727 185-214
ç