Tema broja

STUDIJE I OGLEDI

KARAKTERISTIKE SISTEMA SOCIJALNE ZAŠTITE U SRBIJI I EVROPI

Sažetak

Na nivou EU ne postoji jedinstvena politika iz oblasti socijalne zaštite. Saglasno principu supsidijarnosti države članice suvereno regulišu ovu oblast. Iz tih razloga, postoje konceptualne i sadržinske razlike među evropskim državama u zavisnosti od tradicije i istorijskih okolnosti. Poslednjih desetak godina u Srbiji se intezivno sprovodi reforma sistema socijalne zaštite. Donet je novi Zakon i veći broj podzakonskih akata u cilju stvaranja efikasnijeg i efektivnijeg sistema, prilagođenog evropskim načelima, idejama socijalne pravde, ali i tržišnim uslovima privređivanja. U ovom radu se prikazuju i analiziraju osnovne karakteristike sistema socijalne zaštite u Srbiji, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Nemačkoj, Španiji i Češkoj, kao tipičnim predstavnicima globalnih modela (liberalni, socijaldemokratski, korporativni, mediteranski i istočnoevropski). Rezultati analize pokazuju da je sistem socijalne zaštite u Srbiji po svojim karakteristikama najbliži istočnoevropskom, pri čemu sadrži i rešenja koja su prisutna u drugim modelima.

Ključne reči:

Reference

    1. Ancelin, Jancqueline “France: Social Services”, Good Practices in Social Service Delivery in South Eastern Europe, (editors: Elaine Fultz, Martin Tracy), Inter­national Labour Office, Budapest, стр. 56.
    2. Bode, Ingo “Germany: Social Services”, Good Practices in Social Service Deli­very in South Eastern Europe, (editors: Elaine Fultz, Martin Tracy), Internati­onal Labour Office, Budapest, стр. 70
    3. Directorate a General for International Policy, The Lisbon Straegies 2000-2010, European Parliament, Brussels.
    4. Esping Andersen, Gosta, The Three Worlds of Welfare Capitalism, NJ: Princeton University Press, 1999, str. 145-162.
    5. European Commission, Biennial report on social services of general interest, Com­mission Staff Working document SEC(2008) 2179/2,
    6. Kolarič, Zinka “Third Sector Organisations in the Changing Welfare Systems of Central and Eastern Euorepaen Countires”, Teorija in praksa, Fakultete za druzbene vede, br 3/2009, 226.
    7. Moodie, Margaret “England: Social Services”, Good Practices in Social Service Delivery in South Eastern Europe (editors: Elaine Fultz, Martin Tracy), Inter­national Labour Office, Budapest, 2004, стр. 77-79.
    8. Pass, Tiiu, Hinossar, Marit, Masso, Jaan, Szirko, Orsolya, Social Protection Sys­tems in Baltic States, University of Tartu: Faculty of Economics and Bussines Adiministration, Tartu, 2004, стр. 58.
    9. Pelstoff, A. Victor Democratic Architecture for the Welfare State. London: Taylor and Francis Publisher, 2008.
    10. Vylitova, Marketa „Czech Republic: Social Services”, Good Practices in Social Service Delivery in South Eastern Europe, (editors: Elaine Fultz, Martin Tra­cy), International Labour Office, Budapest, стр. 88.
    11. Бркић, Мирослав „Децентрализација система социјалне заштите у Србији: између жељеног и могућег“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр1/2012, стр. 273-289.
    12. Влада Републике Србије, Одлука о мрежи установа социјалне заштите за смештај корисника, „Службени Гласник“ Републике Србије, бр. 98/2010.
    13. Закон о социјалној заштити, члан 40, „Службени гласник“ Републике Србије, бр. 24/11
    14. Матковић, Гордана Децентрализација социјалне заштите у Србији, Центар за либерално демократске студије, Београд, 2006. стр. 8.
    15. Приватни домови за старе у Србији, преузето са сајта http://www.minrzs.gov.rs/sektor-za-brigu-o-porodici-stari.php
PERIODIKA Socijalna politika 1/2013 УДК 364(497.11)(4) 33-51
ç