Tema broja

‘’PRVA JUGOSLAVIJA’’ SRPSKO HTENJE ILI MORANJE

JUGOSLOVENSTVO I JUGOSLOVENSKA DRŽAVA: IDEJE I UČINCI JEDNOG GEOPOLITIČKOG EKSPERIMENTA

Sažetak

Autor se u radu bavi hrvatskom i srpskom idejom jugoslovenstva, i pri tome ukazuje na sve filološko-geopolitičke paradokse i probleme koji su pratili dve jugoslovenske države zasnovane na nenaučnoj, hrvatskoj Štrosmajer-Jagićevoj ideji jugoslovenstva. Ovde se radi o odbacivanju sopstvenog – hrvatskog-kajkavskog i prisvajanju srpskog jezika u geopolitičke svrhe – radi izlaska trožupanijske Hrvatske na širinu srpskog štokavskog prostora i stvaranja velike Hrvatske. Bio je to dobro osmišljen austrijsko-hrvatski geopolitički projekat sa dalekosežnim posledicama      U daljem radu autor analizuje  globalne geopolitičke faktore koji su uticali na nastanak prve Jugoslavije – nastale na ideji o jednom  „troimenom narodu“, kao i njene naslednice – druge, titoističke, Jugoalavije, koja se pojavljuje kao negacija prve, jer je u njoj došlo do promocije još tri nacije nastale na srpskom etnojezičkom supstratu, i država je vođena pod sintagmom borbe protiv „velikosrpskog hegemonizma“ i po formuli „slaba Srbija, jaka Jugoslavija“.

Kada je, slomom bipolarnog svetskog sistema, Jugoslavija izgubila svoj geopolitički značaj, usledio je njen razbiraspad od tradicionalnih spoljnih i unutrašnjih neprijatelja. Srbija i srpski narod, našao se tamo gde je bio u predjugoslovenskom periodu, u poziciji „opkoljene zemlje“ i „uhapšenog naroda“. Naime, po hrvatskom modelu novonastale nacije, Muslimani i Crnogorci, preimenovali su srpski jezik u u „bosanski“ i „crnogorski“, i na antisrpskoj osnovi kosntituisali svoje državolike tvorevine.

Ključne reči:

Reference

    • Антић Чедомир, Кецмановић Ненад, Историја Републике Српске, Недељник, Београд, Службени гласник Републике Српске,  Бањалука, 2016.
    • Бобан Љубо, Мачек и политика ХСС 1928-1941, Књига I, Загреб, 1974.
    • Витезовић Милован, Кнез Милош и Европа, Завод за уџбенике, Београд, 2011.
    • Глигоријевић Бранислав, „Комунистичка партија Југославије и српско  питање у Хрватској 1918-1941“, у: Република Српска Крајина, СКД „Сава Мркаљ“, Топуско, СКД „Зора“, Книн, Београд, 1996.
    • Дучић Јован, Верујем у Бога и у Српство, Дерета, Београд, 2004.
    • Ђилас Милован, Његош, владика, мислилац, владар, Београд, 1998.
    • Ерић Добрица, Косовски венац-бројанице повеснице од 433 чворића, Народна књига, Алфа, Београд, 2007.
    • Живојиновић Драгољуб, „Ватикан и Срби у XX веку“, у : Геополитичка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
    • Јанковић Драгослав/ Мирковић Мирко, Државноправна историја Југославије, Научна књига, Београд, 1987.
    • Јовановић Батрић, Расрбљивање Црногораца. Стаљинов и Титов злочин, Српска школска књига, Београд, 2003.
    • Кнежевић Милош, Изневерена држава, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
    • Косовић Момчило, „Југословенски комунисти и српско национално питање у Хрватској“, у: Република Српска Крајина, СКД „Сава Мркаљ“, Топуско, СКД „Зора“, Книн, Београд, 1996.
    • Костић М. Лазо, Крађа српског језика, Баден, 1964, стр. 55.
    • Лакић Зоран, „Црна Гора и ` великосрпски хегемонизам`“, у: Велика Србија. Истине, заблуде, злоупотребе (Ур. Василије Крестић и Марко Недић), СКЗ, Београд, 2003.
    • Матић Милан, О српском политичком обрасцу, Институт за политичке студије, Београд, 2000.
    • Милосављевић Петар, О разликовању српског и хрватског језика, у: Српско питање и србистика II, Логос-Бачка Паланка, 2007.
    • Мужић Иван, Хрватска политика и југословенска идеја, Сплит, 1969.
    • Петрановић Бранко, Србија у Југославији и велике силе, Војноисторијски гласник, Београд, 1993.
    • Петрановић Бранко, Југословенско искуство српске националне интеграције, Београд, 1993.
    • Петровић Драгољуб, Заперци српскога језика, Мирослав, Београд, 2013.
    • Петровић Илија, Војводина Српска 1918, Мирослав – Београд, 2018.
    • Печат Милорада Екмечића, (главни и одговорни уредник Милорад Вучелић/Љиљана Богдановић), Београд, 2018.
    • Прибићевић Светозар, Диктатура краља Александра, Глобус, Загреб, 1990.
    • Радић Бојан, Разговори са Петром Милосављевићем. О Новосадском скупу,  , Мирослав – Београд, Књиготворница Логос – Ваљево, Логос – Бачка Паланка, 2008.
    • Станишић Михаило, Експанзионизам Хрвата и растројство Срба, Београд, 1999.
    • Суботић Момчило, Идентитет и геополитичка стварност Срба, ИПС, Београд, 2012.
    • Суботић Момчило, Право на самоопредељење и `југословенски експеримент`. Прва, друга, трећа Југославија, ИПС, Београд, 2004.
    • Суботић Момчило, Србија и Република Српска – политички процеси и перспективе, ИПС, Београд, 2017.
    • Суботић Момчило, „Евроатлантско расрбљивање Црне Горе“, Политичка ревија 04/2011, ИПС, Београд, 2011.
    • Суботић Момчило, Политичка мисао србистике, ИПС, Београд, 2010.
    • Суботић Момчило, О Србима муслиманске вероисповести, Зборник радова, ИПС, Београд, 2012.
    • Терзић Славенко, „Реч на отварању скупа“: Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена, Београд, САНУ, 1995.
    • Ћосић Добрица, Пишчеви записи (1981-1991), Филип Вишњић, Београд, 2002.
    • Globus, Zagreb, 28. siječanj 1994.
PERIODIKA Nacionalni interes 3/2018 3/2018 УДК 327::911.2(497.1) 75-107
ç