ЈУГОСЛАВИЈА: НЕИЗНУЂЕНИ ПРОЈЕКАТ СРПСКЕ ЕЛИТЕ

Срђа Трифковић

Жељко М. Будимир

Сажетак

Седам недеља пре него што је јануара 1919. сазвана конференција у Версају настала је југословенска држава. Овај чланак указује да ниједна од сила-победница није битно утицала на такав исход (било у позитивном или у негативном смислу), нити је имала политичку вољу да то учини. Геополитичка логика новостворене државе као евентуалне бране новом продору Мителеуропе ка Јадрану уклапала се ex post facto у тежње појединих, пре свега британских, планера послератног поретка. Анахроно је и историјски нетачно, међутим, закључити да накнадно одобравање свршеног чина од 1. децембра од стране Савезника указује и на њихов претходни ангажман да владу Краљевине Србије охрабре – а камоли принуде – да крене путем уједињења. Напротив, све до завршнице рата опредељење српске владе за „велико” решење представљало је за силе Антанте нежељен реметилачки фактор. Тај пројекат у крајње критичним тренуцима на бојиштима носио је потенцијал усложњавања односа са Италијом и спречавање сепаратног мира са Двојном монархијом, који је доласком цара Карла на престо новембра 1916. деловао реално. Аутори закључују да је уједињење спроведено пре свега вољом регента Александра и уског круга српских политичара. Они су се за тај чин определили без мандата народа у чије су име доносили пресудне одлуке, без озбиљног консултовања са савезницима и без стратешки ваљаног одмеравања дугорочне цене и бенефита таквог потеза. Заједничка држава била је неизнуђено хтење српске политичке елите.

Референце

• Вуковић Небојша, „Српско-хрватски ривалитет у геополитичкој концепцији Иве Пилара”. Политеиа, година III, бр. 5 (2013).
• Мировић Дејан М., „Руско-српски односи 1903-1917 у контексту дипломатског права и формирања Краљевине СХС”. Национални интерес, бр. 2/2018, година XIV. vol.33
• Пејковић Марко, „Стварање Краљевине СХС (Југославије) у троуглу реалполитике, геополитике и идентитета”. Национални интерес, бр.03/2018, година XIV. vol.33.
• Степић Миломир, „Југославија није била резултат природног тока”; промоција Историје једне утопије <https://catenamundi.rs/vidici/jugoslavija-nije-bila-rezultat-prirodnog-toka/>
• Трифковић Срђа, „Јулска криза 1914: заједнички злочиначки подухват Централних сила”. Први светски рат и балкански чвор. Београд: Институт за савремену историју, 12-2014.
• Трифкович Срджа, „Геостратегические и военные последствия Брестского мира”. Зборник: Брестский мир: История и геополитика, 1918-2018. Москва: Вече, 2018.
• Evans R. James, Great Britain and the Creation of Yugoslavia: Negotiating Balkan Nationality and Identity. Tauris Academic Studies, Лондон, 2008.
• Fromkin David, Europe’s Last Summer. Reprint edition. Vintage, Њујорк, 2005.
• Hollander Neil Elusive Dove: The Search for Peace During World War I. Jefferson, North Carolina: McFarland, 2014.
• Laffan R. G. D., The Serbs: The Guardians of the Gate. Dorset Press, 1989. (Репринт из 1918).
• Lederer Ivo, Yugoslavia at the Paris Peace Conference. New Haven and London: Yale University Press, 1963.
• Mackinder Sir Halford J., Democratic Ideals and Reality: A Study in the Politics of Reconstruction. London: Constable and Company, 1919.
• Namier Lewis B., Germany and Eastern Europe. London: Duckworth and Co, 1915.
• Popper Karl, The Logic of Scientific Discovery. Routledge Classics (Vol. 56), New York, 2002.
• Südland L. Von, (Ivo Pilar), Die Südslavische Frage und der Weltkrieg. I-II. Zagreb: Matica Hrvatska, 1944.
• Seton-Watson Hugh, The Making of a New Europe: R.W. Seton-Watson and the Last Years of Austria-Hungary. Seattle: University of Washington Press, 1981.
• Seton-Watson H. Seton-Watson and C., (editors), R.W.Seton-Watson and the Yugoslavs: Correspondence 1906-1941. London: The British Academy, 1976.
• Šufflay M., „Značajke Hrvatske nacije”, у: Dr. Milan Šufflay, Hrvatska u svijetlu svjetske historije i politike: Dvanaest eseja. Zagreb: Novija hrvatska povjesnica, 1999.
• Zeman Z. A. B., A Diplomatic History of the First World War. London: Weidenfeld and Nicolson, 1971.