Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

JOVAN RISTIĆ I NOVOVEKOVNI PREPOROD SRPSKE DRŽAVNOSTI

Sažetak

Osnovni predmet rada je pokušaj interpretacije Ristićeve ličnosti i dela iz perspektive savremenog pojma politike, kao i ukupna revitalizacija istorijskog sećanja na jednog od najuticajnijih srpskih političkih i državničkih figura druge polovine XIX veka. Jovan Ristić je svoje obrazovanje gradio u inostranstvu, ali se poput mnogih savremenika vratio u Srbiju kako bi učestvovao u obnovi njene nezavisnosti. Tokom političke i državničke karijere obavljao je najvažnije funkcije: namesnika, predsednika Vlade i ministra inostranih poslova. S pozicije moćnog političara, bio je u prilici da utiče na političke tokove svoga vremena. Ristićevu političku zaostavštinu na unutrašnjem planu čine umerene institucionalne reforme po uzoru na tadašnju prusku državu, a na spoljnopolitičkom planu to je svakako sticanje državne nezavisnosti i borba za njeno očuvanje koja je plaćena skupom političkom cenom silaska s vlasti. Ristić je učestvovao u pripremama Ustava iz 1869. i 1888. godine, a njegova unutrašnja politika je nadasve bila prilično centralistička i oslanjala se na birokratsko-policijski aparat. Spoljna politika je za svoj cilj imala jasno zastupanje i odbranu nacionalnih i državnih interesa, a do izražaja je došla na Berlinskom kongresu 1878. godine kada je Srbija stekla novovekovnu nezavisnost. Srpsku delegaciju na kongresu predvodio je Jovan Ristić koji je virtuoznim diplomatskim umećem obezbedio Srbiji najbolji mogući ishod. Rezultati ovog kongresa predstavljaju najsjajniju krunu ukupnih državotvornih nastojanja srpskih političkih elita još od samog početka XIX veka. Precizna analiza celokupnog političkog opusa Jovana Ristića nedvosmisleno ukazuje koliko je njegova politička matrica delovanja inkorporirala sve tri oblasti savremenog pojma politike – vladavinu, interes i javnost.

Ključne reči:

Reference

    • Бешлин Бранко, Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, 2005.
    • Греј Џон, Либерализам, ЦИД, Подгорица, 1999.
    • Живановић Живан, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века Књига Прва (1858–1878), Београд, 1923.
    • Историја српског народа, (књига пета) – од првог устанка до Берлинског конгреса 1804–1878, Српска књижевна задруга, Београд, 1981.
    • Јовановић Слободан, Влада Милана Обреновића (I-III), Геца Кон-Просвета, Београд, 2005.
    • Колаковић Александра, Француски и српски интелектуалци: сарадња и утицаји (1894–1914) необјављена докторска дисертација, Универзитет у Београду – Филозофски факултет, Београд, 2015.
    • Љушић Радош, „Јован Ристић и уставно питање 1869.”, у зборнику: Живот и рад Јована Ристића поводом 150-годишњице рођења (приредио: Владимир Стојанчевић), САНУ, Београд, 1985, стр. 191–214.
    • Мекензи Дејвид, Јован Ристић европски државник, Центар за унапређивање правних студија, Београд, 2004.
    • Петровић Бранко, Јован Ристић: биографске и мемоарске белешке, Геца Кон, Београд, 1912.
    • Писма Јована Ристића Филипу Христићу од 1870 до 1873 и од 1877 до 1880, Српска краљевска академија, Београд, 1931.
    • Рајић Сузана, „Милан Обреновић – краљ политичар”, Зборник Матице српске за историју, Нови Сад, бр. 79/80, 2009, стр. 43–58.
    • Рајић Сузана, Александар Обреновић: владар на прелазу векова: сукобљени светови, Српска књижевна задруга, Београд, 2011.
    • Рајић Сузана, Спољна политика Србије: између очекивања и реалности 1868–1878, Српска књижевна задруга, Београд, 2015.
    • Самарџић Радован, „Јован Ристић као историчар”, у зборнику: Живот и рад Јована Ристића поводом 150-годишњице рођења, (приредио: Владимир Стојанчевић), САНУ, Београд, 1985, стр. 27–43.
    • Самарџић Слободан, „Политика”, у: Енциклопедија политичке културе (приредио: Милан Матић), Савремена администрација, Београд, 1993, стр. 872–884.
    • Симеуновић Драган, Нововековне политичке идеје у Срба, Институт за политичке студије – Историјски архив Београда, Београд, 2000.
    • Стојановић Радослав, „Јован Ристић као дипломата”, у зборнику: Живот и рад Јована Ристића поводом 150-годишњице рођења (приредио: Владимир Стојанчевић), САНУ, Београд, 1985, стр. 99–117.
    • Стојанчевић Владимир, „Јован Ристић и ослобођење српског народа у Турској”, у зборнику: Живот и рад Јована Ристића поводом 150-годишњице рођења, (приредио: Владимир Стојанчевић), САНУ, Београд, 1985, стр. 1–26.
    • Терзић Предраг, Слобода у сенци круне: Србија између народне суверености и политичког елитизма, Завод за уџбенике, Београд, 2018.
    • Терзић Предраг, „Утицај стране либералне мисли на програм и деловање народне либералне странке у XIX веку”, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, број 2/2014, год 21. vol. 44, стр. 315–330.
    • Терзић Славенко, „Јован Ристић и ʼзаветна мисао српска’ (1868–1876)”, Историјски часопис, бр. XXXIV, 1987, Историјски институт, Београд, стр. 271–290.
    • Трговчевић Љубинка, Планирана елита, Историјски институт – Службени гласник, Београд, 2003.
PERIODIKA Srpska politička misao 2/2019 2/2019 УДК 32:929 Ristić J.+94(497.11)“18“ 303-324
ç