Tema broja

BEZBEDNOST, OBAVEŠTAJNA AKTIVNOST I POLITIČKA KOMUNIKACIJA

INTERDISCIPLINARNI PRISTUP NAUKAMA BEZBEDNOSTI I ODBRANE

Sažetak

Savremen pristup naukama bezbednosti i odbrane podrazumeva praćenje, analizu, projektovanje i primenu saznanja i rezultata šireg spektra nauka. Naučne oblasti koje su zastupljene u zahtevu multidisciplinarnosti kreću se od društveno-humanističkih, preko tehničkih do medicinskih nauka. Zašto je neophodno imati multidisciplinarni pristup? Svaki učesnik procesa planiranja odbrane u funkciji implementacije primenjenih znanja iz ove složene društvene oblasti, mora da u polazne analitičke osno­ve inkorporira ne samo iskustveni aspekt, već i da pronikne u naučnu vizuru projektovane i predvidive budućnosti u oblastima koje utiču na savremen pri­stup nauka odbrane. Može se reći da poseban tok koji utiče na kreiranje savremenog pristupa naukama od­brane jeste globalizacija sa svojim derivatima, ge­opolitikom, internacionalnim pristupom pitanjima bezbednosti i odbrane kao i pojava van institucionalnih pretnji i njihova asimetričnost. U radu je predstavljen deo faktora koji izazivaju složenu interdisciplinarnu strukturu savremenih nauka od brane.

 

Ključne reči:

Reference

    1. Cox, R.W., “Perspektive of Globalization” in ed. Mittelman, J.H., Globalization-critical reflections, Lynne Rienner Publisher inc., London, 1996.
    2. Huntington, S.P., The Clash of Civilisation-Remaking of World Or­der, Simon & Schuster, 1996.
    3. Lamborn, A.C., „Theoretical and Historical Perspectives on Collecti­ve Security“ in edited by Lepgold, J., Weiss, T.G., Collective Conflict Management and Changing World Politics, State University of New York, New York, 1998.
    4. Lepgold, J., Weiss, T.G., ”Collective Conflict Management and Chan­ging World Politics” in edited by Lepgold, J., Weiss, T.G., Collective Conflict Management and Changing World Politics, State University of New York, New York, 1998.
    5. Lucarelli, S., Peace And Democracy: The Rediscovered Link The EU, NATO and the European System of Liberal-Democratic Security Com­munities, European University Institute: NATO Euro-Atlantic Partnership Council Individual Research-Fellowships 2000-2002.
    6. Martin Hewson, M., Sincler, TJ., “The Emerency of Global Gover­nance Theory” in ed. Martin Hewson, M., Sincler,TJ., Approach to Glo­bal Governance Theory, State University of New York Press, New York, 1999.
    7. Mittelman, J.H., “The Dynamics of Globalization” in ed. Mittelman, J.H., Globalization-critical reflections, Lynne Rienner Publisher.inc., London, 1996.
    8. Rosenau, N., “Distant Proximities: Dimanics and Dialectics of Glo­balization” in B. Hettne, ed. International Political Economy: Understending Global Disorder, Zed, London, 1995.
    9. Rosenau, N., “Governance to the Twenthy-first Cenury” in Global Governance: A Review of Multilaeralism and Interantional Organisati­ons 1, 1995.
    10. Нај, Џ., Како резумети међународне односе, Стубови културе, Београд, 2006.
    11. Печујлић, М., Глобализација – два света, Гутембергова галаксија, Београд, 2002.
    12. Defence transformation in Europe: evolving Military roles, edited by Timothy Edmunds, University of Bristol, UK and Marjan Malešič Uni­versity of Ljubljana, Slovenia, IOS Press, 2008.
    13. Handbook of Defense Economics, 2, edited by Todd Sandler and Keith Hartley, 2007, Elsevier B.V.
    14. Terriff T., Croft S., James L., Morgan M. “Security Studies Today” Polity Press, Cambridge, 2006.
    15. Стојановић, Ђ. и Штрбац, К. „Глобалне безбедносне трансформације: експланаторни потенцијал савремених приступа међународној безбедности“, Српска политичка мисао, год. XVI, вол. 26, бр. 4, 2009, стр. 201-226.
PERIODIKA Politička revija 3/2012 УДК: 355.01+351.74 279-297
ç