Tema broja

DEMOKRATIJA I JAVNOST

IDEOLOŠKO PROFILISANJE RELEVANTNIH PARTIJA U SRBIJI

Sažetak

Na osnovu sumarne analize partijskih programa može se zaključiti da se šest relevantnih partija u Srbiji mogu razvrstati, uslovno rečeno, u četiri distinktivne ideološke familije: jednu grupu čine ortodoksni levičari (SPS) i social-demokra­te (DS), drugu nacional-populisti (SPO) i iliberalni populi­sta (SRS), posebnu grupu čine “narodnjaci” (DSS), i naposletku, (neo)liberali (G17 Plus). DSS je bila najdoslednija u očuvanju svoje izvorne ideološke matrice. SPS i SPO u ideološkom smislu nisu značajnije napredovale u posmatranom periodu od protekle dve decenije. DS i SRS su bile najodlučnije od svih ostalih relevantnih partija u pravljenju ideoloških preskoka, naročito u domenu ekonomsko-socijalnih pozicija na relaciji levica-desnica. Ideološka matrica G17 Plus je u najvećoj meri normativ­no konzistentna. Može se uočiti grupisanje većine relevantnih partija u desnom političkom polju neosporno se tu svrstavaju i SRS i SPO i DSS i G17 Plus. Dve preostale partije, SpS i DS dugoročno se opredeljuju za konkurenciju unutar levog spektra političkog polja Srbije.

Ključne reči:

Reference

    1. Ђурковић Миша (2007), „Народњаштво у политичким странкама Србије“, у: Идеологија и политичке странке у Србији, Лутовац Зоран (ур.), Београд: Фриедрицх Еберт Стифтунг, Факултет политичких наука, Институт друштвених наука
    2. Коштуница Војислав, Чавошки Коста, (1990), Страначки плурализам или монизам: Обнова и затирање послератне опозиције, Београд: Привредноправни приручник
    3. Sartori Giovanni (1976), Parties and Pary Systems, Cambridge: Cambridge Uni­versity Press
    4. Sartori Giovanni (1976), Parties and Pary Systems, Cambridge: Cambridge Uni­versity Press
    5. Smith Gordon, (1990), “Core Persistence: System Change and the “People’s Par­ty’”, in: Understanding Party System Change in Western Europe, Mair Peter, Smith Gordon (eds.), London: Frank Cass & Co. Ltd.
    6. Tismaneanu Vladimir, (2000), “Hypotheses on Populism: The Politics of Chari­smatic Protest”, East European Politics and Societies, 14, No. 2.
    7. Von Beyme Klaus, (1985), Political Parties in Western Democracies, Aldershot: Gower
    8. Vermeersch Jan, (1992), „The Left in Eastern Europe“, TOD (Transitions to De­mocracy Project) The working paper series, 1, December
    9. Вујачић Илија (2007), „Либерализам и политичке странке у Србији“, у: Идео­логија и политичке странке у Србији, Лутовац Зоран (ур.), Београд: Фриедрицх Еберт Стифтунг, Факултет политичких наука, Институт друштвених наука
    10. Вукомановић Дијана (2007), „Идеолошке матрице политичких партија у Србији (1990-2007)“, у: Идеологија и политичке странке у Србији, Лутовац Зоран (ур.), Београд: Фриедрицх Еберт Стифтунг, Факултет политичких наука, Институт друштвених наука
PERIODIKA Srpska politička misao 4/2009 УДК: 929(474.11):316.75 137-158
ç