ИДЕОЛОГИЈА И ПРОПАГАНДА КАО МАСМЕДИЈСКА СРЕДСТВА ГЕОПОЛИТИКЕ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА БАЛКАН

Ненад Перић

Илија Кајтез

Сажетак

Идеолошко и пропагандно деловање спадају међу најефикаснија средства у политици, која ce применом дигиталних медија на планетарном нивоу распростиру невероват­ном брзином. Идеологија подразумева “тврде” циљеве: освајање, контролу u потчињавање људи, држава, региона. У раној фази обично је користила средства чије је дејство било очигледно, дa би ce полако окретала суптилнијим методама медијске и ПР природе. Отпочињањем хладног pата методе “мекане силе ” добијају на значају у европском простору, посебно на Балкану. Један од разлога може бити што је тадашња Југославија структуром била погодно тло измешаних култура, нација, вера, традиције. У стратешком смислу она je деценијама била тампон зона два војно-политичка блока (Варшавског пакта и НАТО-а), али и једна од водећих земаља покрета несврстаних. Рад анализира како је овај процес, добрим делом искристализован управо крајем XX века кроз процес разградње СФРЈ, и од стране великих сила постао један од најкоришћенијих у међународним односима, као и његов данашњи утицај на регион Балкана.

Референце

1. Бал, Ф., Моћ медија: мандарин и трговац, Клио, Београд, 1997.
2. Bagdikian, B. H., The Media Monopoly, Boston: 5th Edi­tion, XIV XVI, Beacon, 1997.
3. Бодријар, Ж., Симулакруми u симулација, Светови, Нови Сад, 1991.
4. Chomsky, N., Beyond National Sovereignty, Interational Communications in the 1990s, Greenwood Publishing Group Inc., 1993.
5. Chomsky, N., On Power and Ideology: the Managua Lectu­res, South End Press, 1987.
6. Chomsky, N., The Myth of the liberal Media: An Edward Herman Reader, Peter Lang Publishing Inc., 1999.
7. Chomsky, N., The Spectaculars Achievements of Propagan­da, Seven stories, New York
8. Едвард С. Х., Роберт В. М., Глобални медији, Клио, Београд, 2004.
9. Foyle, D., „Public Opinion and Foreign Policy: elite beliefs as a mediating variable“, International Studies Quar­terly, 41, 1997.
10. Јевгениј Примаков, Свет без Русије? (чему води поли­тичка кратковидост), Службени гласник, Факултет безбедности, Београд, 2010.
11. Habermas, J., «Concluding comments on empirical appro­aches to deliberative politics», Acta Politica, 40, 2005.
12. Holsti, Ole R., „Public Opinion and Foreign Policy: Challen­ges to the Almond-Lippmann Consensus“, International Studies Quarterly, 36 (4) 1992: 439-466.JX1
13. Јевтовић, З., „Масмедијски преображај тероризма и религије у глобалном поретку“, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, бр. 1/2007.
14. Капо, Џ., Будућност оглашавања, Футура Медиа, Сарајево, 2004.
15. Квејл, Д. М., „Улоге медија у друштву“, ЦМ, бр. 3, год. II, стр. 5-16
16. Келнер, Д., Медијска култура: студије културе, идентитет и политика између модернизма и постмо­дерне, Клио, Београд, 2004.
17. Livingston, S., „Beyond the CNN Effect: The Media-Fore­ign Policy Dynamic“, in P. Norriss (ed) Politics and the Press: The News Media and Their Influences (Boulder, CO: Lynne Rienner), 1997, str. 291-314.
18. Мајер, Д., «Русија опет кључни играч», Политика, 28.09.2008, стр. 15.
19. Paletz, D., Entman, R., Media, Power, Politics, Free Press, New York and London, 1981.
20. Rampton, S., Stauber, J., Wepons of Mass Deception: The uses of Mass Media in Bush’s War on Iraque, Pinguin, New York, 2003.
21. Robinson, P., «The CNN Effect: can the media drive foreign policy?», Review of International Studies, April 25 (2) 1999, str. 301-309.
22. Српска политичка мисао, период 2005-2008
23. Nacos B., Shapiro, R. and Isernia, P., eds., Decisionmaking in a Glass House: Mass Media, Public Opinion, and American Foreign Policy in the 21st Century, Boulder, CO: Rowman & Littlefield, 2000.
24. Sobel, R., The Impact of Public Opinion on US Foreign Po­licy, Oxford University Press, 2001.
25. Томас, Е., Тиранија тренутка, Паидеа, Нови Сад, 2004.
26. Virilio, Р., Strategy of Deception, Verso, London, New York, 2007.
27. Шушњић, Ђ., Рибари људских душа, изд., НИРО “Младост”, Београд, 1990.