Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

IDENTITET I ISTORIJA – prilog kulturi sećanja

Sažetak

Radom ukazujemo da je istorijska samosvest okosnica sabiranja naroda, osnova njegovog identiteta. Da bi jedan narod video sebe u budućnosti, on se mora videti i u prošlosti. Etnoistorija je izvor kulturne moći. Borba za istoriju često dovodi do kulturnih ratova kojima se nadomešta oskudnost sopstvene istorije. Kroz upoznavanje svoje istorije narod postaje samosvojan – dobija identitet. Identitet je složena pojava, poreklom i sadržinom. U izgradnji identiteta, istorija i legenda idu zajedno. Poreklo svakog naroda je mitsko. Osvrt na vreme kada nastaje naučna istoriografija, uz navođenje nekih značajnih imena sa kojima započinje obrada istorijske tematike upotrebom naučne metodologije, dajemo na početku rada.

Ključne reči:

Reference

    1. Асман Алаида, Рад на националном памћењу: кратка историја немачке идеје образовања, Библиотека XX век, Београд, 2002.
    2. Асман Јан, „Колективно сећање и културни идентитет“, Колективно сећање и политике памћења, Завод за уџбенике: Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 2015.
    3. Баста Данило Н., Вечни мир и царство слободе, Плато, Београд, 2001.
    4. Бегенишић Божидар Д., Два века руске књижевности (од Куликовске битке до Ивана Грозног), Јединство, Приштина, 1976.
    5. Берђајев Николај, Филозофија неједнакости, Медитеран – Октоих, Титоград, 1990.
    6. Бернс Делајл, Политички идеали, Градина, Ниш, 1993.
    7. Вебер Макс, „Политика као позив“, Критика колективизма, „Филип Вишњић“, Београд, 1988.
    8. Гадамер Ханс-Георг, Филозофија и поезија, Службени лист СРЈ, Београд, 2002.
    9. Гери Патрик, Мит о нацијама: средњовековно порекло Европе, Цензура, Нови Сад, 2007.
    10. Дитур Жан, Срамота врлине, БМГ, Београд, 1999.
    11. Дучић Јован, Верујем у Бога и у Српство, Дерета, Београд, 1999.
    12. Кара-Мурза Сергеј, Демонтажа народа, Информатика: Преводилачка радионица Росић, Београд, 2015.
    13. Касирер Ернст, Мит о држави, Нолит, Београд, 1972.
    14. Масарик Томаш, Борба за самоодређење народа, Накладни одио југословенског новинског Д. Д., Загреб, 1920.
    15. Милетић Светозар, Беседа С. Милетића на угарском сабору у питању народности, Нови Сад, 1868.
    16. Митровић Милован М., Увод у социологију и социологију права, Правни факултет: Службени гласник, Београд, 2007.
    17. Смит Антони Д., Национални идентитет, Библиотека XX век, Београд, 2010.
    18. Црњански Милош, „Вожд“, Есеји и Чланци II: Историја, полемике, разговори,  Задужбина Милоша Црњанског-Наш дом, Београд, 1999.
    19. Чапо Ерик, Теорије митологије, Clio, Београд, 2008.
    20. Ћопић Бранко, Пролом, Просвета, Београд, 1952.
    21. Хегел Георг В., Филозофија историје, Напријед, Загреб, 1966.
    22. Шелинг Фридрих В. Ј., Философија митологије, Опус, Београд, 1988.
    23. Шулце Хаген, Држава и нација у европској историји, „Филип Вишњић“, Београд, 2002.
PERIODIKA Nacionalni interes 1/2018 УДК 316.356.4:316.722 7-25
ç