ХРВАТСКА НА ПУТУ СРБИЈЕ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ

Др Момчило Суботић

Сажетак

Аутор у овом чланку анализира улогу Хрватске у процесу учлањења Србије у Европску унију. Циљ је да се укаже на континуитет хрватске политике према Србима, која је резултирала етничким чишћењем са елементима геноцида над српским народом у Републици Српској Крајини и Хрватској. У раду је коришћена анализа садржаја српско-хрватских односа у савременом периоду, као и политичка пракса коју Хрватска примењује према преосталим Србима и Србији у постдејтонском раздобљу. Та политика манифестује се игнорисањем и грубим нарушавањем Споразумa о нормализации односа који је Хрватска потписала са СРЈ септембра 1996. У раду ће даље бити обрађено питање хрватске тужбе за геноцид против Србије, као и њено признавање независности Косова, чиме је Хрватска грубо прекршила Споразум о нормализации. Ту су и други антисрпски потези као што је акција којом Хрватска, као чланица ЕУ, забрањује и протерује ћирилицу, што ЕК не коментарише већ своди на унутрашње хрватско законодавство, што је уствари наставак прогона Срба; хрватска полиција хапси и оне Србе који нису ни на каквим списковима с очигледним циљем да се Срби застраше и да нико и не помисли на могућност повратка, а камоли на коришћење својих људских и колективних политичких права. Поред свега Хрватска се нуди да у „пријатељству с пуно понижавања“ трасира Србији пут ка ЕУ, тако што ће јој диктирати услове око евентуалног повлачења тужбе за геноцид, у чему је подржавају моћне западне земље, првенствено Немачка. Тешко је претпоставити чиме ће све Хрватска условљавати Србију, за коју ЕУ „нема алтернативе“, а једно од сигурних тачака тог условљавања и понижавања Србије од стране Хрватске очекује се приликом означавања граничне линије на Дунаву.

Референце

1. Буха Милорад, „Споразум о нормализации односа између Савезне Републике Југославије и Републике Хрватске“, у: Истина о Републици Српској Крајини, Зборник радова, (приредили др Момчило Суботић и др Бранко Надовеза), Београд, 2008.
2. Врзић Никола, „Пријатељство пуно понижавања“, Печат, Београд, 25. октобар 2013.
3. Живановић Србољуб, Реч на годишњици страдања Срба, Јевреја и Рома у хрватском логору смрти Јасеновцу, Бања Лука, мај 2005.
4. Момчиловић Душан, Нови геноцид над Србима у ХДЗ Хрватској, АБЦ Глас, Београд, 1993.
5. Штрбац Саво, „Људски губици на српској страни у рату и после рата на подручју Хрватске и бивше РСК 1990-1998. године“, у: Истина о Републици Српској Крајини, Зборник радова I, (приредили др Мом­чило Суботић и др Бранко Надовеза), Београд, 2008.
6. Споразум о нормализацији односа између СРЈ и РХ
7. Францисти Саша, „Континуитет етничког чишћења“, Печат, Бео­град, 9. август 2013.
8. Францисти Саша, „Србија и Хрватска – спорна питања“, Печат, Бе­оград, 2. август 2013.
9. Мандић Игор, „Ћирилица је само изговор да се отерају Срби“, Ново­сти, 13. октобар 2013.
10. Новости, „Сусрет на врху – хиљаду проблема“, Београд, 13. октобар 2013.
11. Суботић Момчило, „Савремени хрватско-српски односи: тужба и противтужба за геноцид“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2010.