Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

GRAĐANSKI RAT KAO OBLIK UGROŽAVANJA KAPACITETA SISTEMA BEZBEDNOSTI DRŽAVE

Sažetak

Ovaj rad je pokušaj autora da sa političko-pravnog aspekta analizira suštinu, oblike i karakteristike građanskih ratova. Takođe, ovaj rad upozorava da građanski ratovi najdirektnije ugrožavaju kapacitet sistema bezbednosti moderne države. Kao vrsta unutrašnjeg oružanog sukoba, građanski rat ne podleže pravilima međunarodnog ratnog prava, tako da strane koje ga vode ne uživaju status strana u sukobu u smislu ovog prava. Za takve sukobe međunarodno pravo rezerviše samo minimum pravnih pravila koja će biti primenjivana. Razlog je što se ovakav rat vodi unutar države koja, ostvaruje personalnu suprematiju (vrhovni nadzor, vrhovna vlast) nad pobunjenicima, te stoga građanski rat ulazi u krug njene unutrašnje nadležnosti koja isključuje pravo drugim državama da se u njega mešaju. Drugim reči¬ma, legalna vlast takve države je ovlašćena da pribegne oružju kako bi zaštitila postojeći status quo, dok se pobunjenici u svim pravnim sistemima smatraju krivično odgovornim za primenu oružanog nasi¬lja protiv legalne vlasti. Dakle, građanski rat (civil war) je oružani sukob većih razmera koji se vodi unutar jedne države između njenih državljana (građana). Građanski ratovi se nikada ne završavaju kompromisom, tj. oni traju dok jedna od zaraćenih strana ne pobedi ili dok se silom od strane neke moćne države – država ili OUN silom nametne mir.

Ključne reči:

Reference

    • Avramov, Smilja i Kreća, Milenko. 2007. Međunarodno javno pravo, XX izdanje, Beograd: Službeni glasnik.
    • Avramov, Smilja. 1999. „Regularna armija i pobunjenici.” Vojno delo (4).
    • Avramov, Smilja. 2011. Međunarodno javno pravo. Beograd: Akademija za diplomatiju i bezbednost.
    • Charter of the United Nations and Statute of the International Court of Justice [Charter of the United Nations], 26 June 1945.
    • Gaćinović, Radoslav. 2009. „Društvena suština rata.” Politička revija 22 (4): 81‒100.
    • Gaćinović, Radoslav. 2010. „Demokratija i bezbednost u nacionalnoj državi.” Srpska politička misao 27 (1): 151‒168.
    • Gaćinović, Radoslav. 2013. Ugrožavanje kapaciteta bezbednosti države. Beograd: Filip Višnjić.
    • Holsti, Kalevi J. 1995. “War, Peace, and the State of the State.” International Political Science Review 16 (4): 319-339.
    • Jakovljević, Boško. 1967. Antikolonijalni ratovi posle Drugog svetskog rata i međunarodno pravo. Beograd.
    • Kegli, V. Čarls i Judžin Vitkof, Jr. 2004. Svetska politika – trend i transformacija, Beograd: Centar za studije Jugoistočne Evrope, Fakultet političkih nauka, Diplomatska akademija.
    • Krivokapić, Boris. 2010. Enciklopedijski rečnik međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. Beograd: Službeni glasnik.
    • Protocol Additional to the Geneva Conventions of 12 August 1949, and Relating to the Protection of Victims of Non-International Armed Conflicts [Protocol II], 8. june 1977, UNTS 17513.
    • Smith, Dan. 1997. The State of War and Peace Atlas, 3rd ed. New York: Pentagon.
    • United Nations Security Council [UNSC], S/RES/244 (1967), Resolution 244 (1967) Adopted unanimously by the Security Council at its 1386th meeting, on 22 December 1967.
    • Vučinić, Zoran. 2006. Međunarodno humanitarno i ratno pravo. Beograd: Službeni glasnik.
    • Zimmerman, Tim. 1996. “CIA Stоry: Why Do Countries Fall Apart.” U.S. News & World Report (February 12).
PERIODIKA Srpska politička misao 2/2020 2/2020 УДК 355.426 165-182
ç