Tema broja

SRBIJA U VRTLOGU EKONOMSKE KRIZE - globalni i lokalni činioci -

GLOBALNA EKONOMSKA KRIZA I NJEN UTICAJ NA PRIVREDNE TOKOVE U SRBIJI

Sažetak

Svetska finansijska kriza je nastala kao plod ogromne gramzivosti finansijskih i kvazi finansijskih institucija, primarno u SAD-u. Sve je bazirano na lakoj i brzoj zaradi preko kreiranja hipotekarnih kredita za sve šire slojeve stanovništva, u početku po primamljivim uslovima. Istovremeno, na bazi hipotekarnih kredita emitovane su i hartije od vrednosti koje su donosile visoke prinose, što je motivisalo i finansijske institucije van SAD-a da se upuste u takve finansijske operacije. Time se, kada je američka privreda počela ozbiljnije da grca u budžetskom deficitu i povećanim inflacionim tenzijama usled pojačanih naprezanja na ratištima, a njihove Federalne rezer­ve bile primorane da povećavaju baznu kamatnu stopu, dok s druge strane primanja stanovništva nisu registrovala bilo kakav pozitivan iskorak, kreirao ambijent kule od ka­rata koji je počeo da propada poput domino efekta. Kreirana je kriza poverenja među bankama i investitorima, što je neminovno dovelo do slabljenja realnog sektora i započinjanja recesionih tendencija, odnosno tranzicije svetske finansijske krize u globalnu ekonomsku krizu. Kako ni Srbija nije usamljeno ostrvo, to su se negativni efekti Svetke finansijske krize u svom punom obimu počeli prikazivati krajem 2008. i tokom 2009. godine. Pri tome, srpska privreda je već bila pogodno tlo za brže primanje i širenje virusa svetske ekonomske krize, jer je počivala na dubokim strukturnim neravnotežama, počev od onih kreiranih u ekonomsko-finansijskim odnosima sa inostranstvom, pa do neravnoteže između proizvodnje novih vrednosti i obima potrošnje. U uslovima neoliberalne ideologije i neizgrađenih pravnih mehanizama i institucija, nevidljive kabinetske ruke su bile većim delom vrhovni arbitar na tržištu Srbije. Time je kroz ad hoc privatizaciju i nelojalnu konkurenciju, razarano privredno tkivo Srbije, čime je organizam srpske ekonomije sa značajno narušenim imunitetom dočekao virus globalne ekonomske krize. Pri to­me, nisu izvršeni nužni procesi transformacije javnog sektora, što je uz nepromenjenu privrednu strukturu sa dodatno osiromašenom robnom ponudom preko procesa deindustrijalizacije, dodatno opterećivalo privrednike, a nije stvaralo prostor za dolazak ozbiljnijih i obimnijih stranih investicija.

Ključne reči:

Reference

    1. Шошкић, Д. (2009), “Глобална финансијска криза и Србија – поуке и мере”, Светска економска криза и економска политика Србије у 2009. години, Научно друштво економиста и Економски факултет, Београд.

PERIODIKA Nacionalni interes 1/2010 УДК: 338.124.4(100): 330.34(497.11) 155-182
ç