Tema broja

TEORIJSKI KONCEPT NACIONALNE DRŽAVE I SRPSKI ETNOS

GEOPOLITIKA I ĆIRILICA

Sažetak

Izbor pisma nikada nije neutralan po smislu, jer uvek sa sobom nosi kulturalne vrednosti i obeležja, odnosno označava pripadnost određenoj tradiciji, ali i određene ideološke i političke poruke. Izbor pi­sma u našoj sredini (ćirilica ili latinica) ima ve­liki značaj u informativnom ratu koji se trenutno vodi, jer se ovim izborom ne opredeljuje samo jezički diskurs. U eri globalizacije mogu opstati i imati samostalnu ulogu samo oni jezici i kulture čija se sfera širi. Prelazak u odbranu već znači gubitničku poziciju Pošto je naučno dokazano da ćirilica nema principijelnih nedostataka, onda se postavlja logično pitanje zašto, potom, menjati pismo, odbacujući vekove tradicije i kulturno nasleđe? Autor smatra da se ova nelogičnost može opisati i razumeti, samo ako se razmatra kao geopolitičko pitanje u okviru sukoba kopna i mora, odnosno atlantizma i evro-azijstva. Pravilo je da zagovornici evro-atlantskih integracija, ma gde živeli i radili, traže da se u njihovu lokalnu kulturu uvede latinica, pravdajući to isključivo geopolitičkim argumentima. I obratno. Zagovornici evro-azijstva (tzv. rusofili) bore se za ćirilicu Tako je i u Srbiji. U tom smislu šalje se po­ruka da u svetu moći ima mesta samo za jedno pismo, ono koje koristi pobednička strana. Otprilike kao što je to slučaj sa upotrebom engleskog (pažnja: ne američkog!) jezika. Nikakvi pozivi na multikulturalnost, toleranciju i druge lepe fraze, toliko prisutne danas, ne mogu sprečiti ovu zakonitost svetske geopolitike istrebljenje jednog od dva pisma. Zato je potrebno prihvatiti ovu realnost i boriti se za svoju kulturu sredstvima koja odgovaraju stvarnosti a to je adekvatnom geopolitikom. U Srbiji nema spasa za ćirilicu, kao savršenog pisma, ako se ne izvrši odstupanje od tvrdog evro-atlantizma.

Ključne reči:

Reference

    1. Алиев, Адалят: «Кириллица, образование, латынь и политика», http://fomm.bakililar.az/index.php?showtopic=4764
    2. Алпатов, В. М.: «Кириллица или латиница?», http://rus.1september.ru/articlef.php?ID=200400906
    3. Артемов, Станислав: «Латиница vs. Кириллица, Смена алфавита как результат смены политсистемы», http://exlibris.ng.ru/kafedra/2004-07-0 l/6_alphabet.html
    4. Koscinski, Piotr/Serwetnyk, Tatiana: «Cyrylica w odwrocie», Rzeczpospolita, 11/07/2011
    5. Косановић, Сава: «Насилно наметање латинице», у зборнику: Православље, вријеме и Босна, приредили: Ратко Р. Врачевић и Зоран Милошевић, Шабац/Добој, 2002.
    6. Косановић, Сава: «Римска пропаганда и хрватство», у зборнику: Рим не мирује, приредили: Момир Васиљевић и Зоран Милошевић, Бели анђео, Шабац, 2003.
    7. «Кириллица вне границ и территорий», http://news.mail.ru/politics/ 1821516/
    8. «Латиница и кириллица», http://www.polit.ru/artide/2003/09/23/625530/
    9. «Man spricht Russisch Die Tartaren wehren sich gegen die Kyrillisierung ihrer Sprache», Der Tagesspiegel, 04/12/2002
    10. Медоваров, Максим: «Кириллица евразийский алфавит», http://rossia3.ru/politics/foreign/kirillitsa
    11. Милошевић, Зоран: Од Малоруса до Украјинаца, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2008.
    12. Пасхин, Николай: «Азбука сербской политики», http://www.stoletie.ru/slavyanskoe_pole/azbuka_serbskoj_politiki_2009-08-03.htm
    13. Римска пропаганда у Босни и Херцеговини – од времена аустроугарске окупације, издање друштва «Рада», Милетићева штампраија, Нови Сад, 1903.
    14. Поливанов, Е. Д.: За марксистское языкознание. Москва, 1931.
    15. Яковлев, Н.Ф.: За латинизацию русского алфавита, Культура и письменность Востока, кн. 6. Баку, 1930.
PERIODIKA Politička revija 4/2011 УДК: 003.349:[327:911.3 107-129
ç