Tema broja

DRŽAVNI KAPACITET I IZGRADNjA POLITIČKIH INSTITUCIJA

FRAKCIONALIZACIJA PARTIJSKOG SISTEMA I STABILNOST VLADE

Sažetak

Svrha ovog rada će biti da se utvrdi da li i u kojoj meri postoji statistička povezanost između dva bitna politička fe­nomena: frakcionalizacije (fragmentacije) partijskog sistema i stabilnosti vlade, odnosno dužine trajanja ”kabineta” unutar političkog sistema Srbije. Ukoliko je eventualna korelacija jaka, držimo da bi to u velikoj meri ne samo pomoglo kvalitetnijem politikološkom zaključivanju u vezi (ne)stabilnosti političkih institucija, nego nam i omogućilo da srpsku političku nauku podignemo na viši stupanj koji pored deskripcije ili objašnjenja podrazumeva i relativno pouzdanu prognostiku kroz upotrebu regresione analize. Pre toga, daje se pregled poznatih formula za indeks frakcionalizacije i optira se za jednu od njih, jer iako izbor formule ne utiče na koeficijent korelacije niti na regresiju, na ovo nas navodi činjenica da oko formula ne postoji saglasnost u nauci i da svaka od njih posebno odgovara na intuitivnu predstavu o broju relevantnih partija, uz različite devijacije na relaciji snaga partija vrednost indeksa.

Ključne reči:

Reference

    1. Вукомановић, Дијана, ‘’Динамика партијског система Србије (1990-2005)’’, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, број 1-2/2005.
    2. Dumont, Patrick and Caulier, Jean Francois, The “Effective Number of Relevant Parties”: How Voting Power Improves Laakso-Taagepera ’s Index; http://mpra.ub.uni-muenchen.de/17846/ (15.02.2011)
    3. Dunleavy Patrick, and Boucek, Françoise, ‘’Constructing the Number of Parties’’, Party Politics, SAGE Publications, Vol 9, No. 3, 2003.
    4. Јовановић, Милан, Политичке институције у политичком систему Србије, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
    5. King, Gary, ‘’Statistical Models for Political Science Event Counts: Bias in Con­ventional Procedures and Evidence for the Exponential Poisson Regression Model’’, American Journal of Political Science, 32, No. 3 (Aug., 1988).
    6. King, Gary, Alt, E. James, Burns, Nancy Elizabeth, Laver, Michael, ‘’A Unified Model of Cabinet Dissolution in Parliamentary Democracies”, American Jo­urnal of Political Science, 34, No. 3 (Aug., 1990).
    7. Kuster, Stephan, Botero, Felipe, ’’How Many is Too Many? Assessment of Party System Fragmentation Measurements with Data from Latin America ’’, Ponencia para presentar en el 1 Congreso de la Asociacion Colombiana de Ciencia Pofitica, Bogota, septiembre 30 octubre 4 de 2008.
    8. Laakso, Markku, Taagepera, Rein, “Effective Number of Parties: A Measure with Application to Western Europe”, Comparative Political Studies (1979), vol. 12, no. 1.
    9. Лајпхарт, Аренд, Модели Демократије, Службени лист СЦГ – ЦИД, Београд – Подгорица, 2003.
    10. Lijphart, Arend ,”The Political Consequences of Electoral Laws 1945-85’’, The American Political Science Review, 84, No. 2. (Jun., 1990).
    11. Lijphart, Arend, Thinking about Democracy Power sharing and majority rule in theory and practice, Routledge, London and New York, 2008.
    12. Molinar, Juan, ’’Counting the Number of Parties: An Alternative Index’’, The Ame­rican Political Science Review, 85, No. 4 (Dec., 1991).
    13. Nikolenyi, Csaba, ‘’Cabinet Stability in Post-Communist Central Europe’’, Party Politics, SAGE Publications, Vol. 10, No.2, 2004.
    14. Taagepera, Rein, ‘’Supplementing the effective number of parties’’, Electoral Stu­dies, 18, (1999).
    15. Taylor, Michael and Herman, V M, ’’Party Systems and Government Stability’’, The American Political Science Review, 65, No. 1 (Mar., 1971).
    16. Warwick, Paul and T. Easton, Stephen, ’’The Cabinet Stability Controversy: New Perspectives on a Classic Problem’’, American Journal of Political Science, 36, No. 1 (Feb., 1992).
PERIODIKA Srpska politička misao 2/2011 УДК: 329:342.51 41-56
ç