Tema broja

ČLANCI I STUDIJE

FIKSIRANJE TOTALITARNOG CILJA I MOĆ MEĐUNARODNOG TERORIZMA

Sažetak

Savremeni terorizam kao jedan od vidova nasilja postao je najznačajniji izazov kako za državu i njene organe zaštite, tako i za međunarodnu zajednicu. Terorističke aktivnosti su u XX veku bile enigma i veliki problem za međunarodni sistem bezbednosti, ali će biti još veći u XXI veku, pa je svaki pomak u istraživanju metoda i sadržaja terorizma značajan napredak ka stvaranju pretpostavki za uspešno suprotstavljanje tom vidu nasilja. Znači, neophodna je intenzivna priprema država kroz komplementarnost teorije i prakse u prepoznavanju i suprotstavljanju sve opasnijem nasilju. Proučavanjem ove vrste nasilja dolazi se do spoznaje da je problem terorizma bio zaista problem XX veka, da su se iz različitih razloga pothranjivali individualizacija čoveka i njegova otuđenost, nacionalni sukobi, tenzije, zloupotrebe vlasti i ne funkcionisanje pravnih država. Teorija i praksa u odbrani moraju pratiti takav razvoj i uvek biti makar za korak ispred terorističkih organizacija, a ne kao do sada. Pri tome je neophodno imati u vidu tesnu vezu nauke i zakonodavstva Artem non odit nisi ignarust – samo neznalica mrzi nauku.

Ključne reči:

Reference

    1. Алечковић – Николић, М., „Геополитика “тоталног либерализма” и злоупотреба геодемократије“, Зборник радова Русија и Балкан – питања безбедности и сарадње, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
    2. Beck Ulrich, Што је глобализација, Библиотека нови поредак, Визура, Загреб, 2003.
    3. Василијевић, В., “Покушај одређивања тероризма као међу­на­ро­дног злочина”, Југословенска ревија за међународно право, вол. XX, 1972, бр. 1-3.
    4. Гаћиновић, Р., Тероризам, Драслар, Београд, 2005.
    5. Гаћиновић, Р., Насиље у Југославији, ЕВРО, Београд, 2002.
    6. Гаћиновић, Р., Савремени тероризам, Графомарк, Бео­град, 1998.
    7. Димитријевић, В., Тероризам, Радничка штампа, Београд, 1982.
    8. Димитријевић, В., „Савремени облици тероризма“, Ар­хив за правне и друштвене науке, бр. 4, Београд, 1980.
    9. Димитријевић, В., „Покрет несврстаности и међународни тероризам“, Савремени тероризам, НИП Пословна политика, Београд, 1986.
    10. Јаковљевић, Д., Тероризам с гледишта кривичног права, Слу­­жбени лист, Београд,1997.
    11. Јантол, Т., Социјализам и јавност, Цекде, Загреб, 1980.
    12. Капетановић, Г., „Међународни тероризам и уједињене нације“, Ар­хив за правне и друштвене науке, вол. LXVI, 1980, бр. 1-2.
    13. Маџорјан, А. Л., Тероризам: правда и вимисел, Москва,
    14. Mohsen, A., „Cooperation Against Terrorism in the Middle East and Africa“, Countening Terrorism through International Cooperation, Milano, 2001.
    15. Пашански, М., Савремени камиказе, Књижевне новине, Београд, 1987.
    16. Петровић, Д., „Нови тероризам“, Правни живот, бр.9/2009.
    17. Tems, V Of Reference of GMT, adopted dy the Committee of Mi­ni­sters at its 109 th Session on 8th, November 2001.
    18. Combs, Cindy C., Terrorism in the Twenty-First Century, Upper Sad­dle River, New Jersey: Prentice Hall, Inc 1997.
    19. Higgins Andew & Cooper Chistopher, Wall Street Journal, 21. 11. 2001.
    20. Hix, S., The political system of the European Union, The European Union Series, Palgrave, New York, 1999.
PERIODIKA Politika nacionalne bezbednosti 1/2016 УДК:327.88:321.01 47-66
ç