Tema broja

GEOPOLITIČKA I IDENTITETSKA STVARNOST SRBIJE I BALKANA

FENOMEN GRANICA

Sažetak

Predmet analize je fenomen granica, koji je ne samo u Srbiji, već u celom svetu aktuelniji nego ikada. Iako živimo u vremenu u kome su granice nedavno bile proglašene suvišnim i provizornim, nagli priliv migranata, međugranični sporovi i Damoklov mač separacije koji visi nad glavama nemalog broja evropskih i neevropskih multietnički i multireligijski strukturiranih društava, učinili su granicu kao fenomen veoma aktuelnom ne samo na političkom i vojnom, nego i na ekonomskom i kulturnom planu.
Cilj rada je da se fenomenološkim pristupom objasni smisao granice i pokaže da su raznovrsne granice prisutnije u našim životima daleko više nego što mi to primećujemo, da su državne granice najčešće proklamovane kao trajne i stabilne, a da su zapravo nestalne i krhke, i sigurne samo onoliko koliko druga strana preko granice to hoće i može. Namera autora je da pokaže da granice nisu samo mesta sukoba, već i susreta.
Od metoda se u radu koriste metoda apstrakcije, uporedno-istorijska i hermeneutička metoda koja je neizbežna u svakom fenomenološkom istraživanju.
Rezultat rada je određenje pojma granice ne samo kao linije već i kao teritorije uz liniju sa dubinom, utvrđivanje njene društvene, i naročito političke funkcije, posebnosti kulture granice i njene neizbežno multikulturne dimenzije, odnosa granice prema centru i periferiji celine koja se njome graniči, njene efektivnosti u vremenu krize i perspektive u globalistički ustrojenom svetu. Zaključak rada je sintetičkog karaktera i obuhvata ne samo domete u radu nego i implicira teze o granici kao fenomenu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Ključne reči:

Reference

    1. Аврамовић Зоран, „Владан Десница – парадигма граничне српске културе“, у: Огледи из српске културе и књижевности, Београд, Завод за уџбенике, 2015, стр. 223-333.
    2. Гордић Петковић Владислава, „Писање уз границу – Трст као мали град великих разлика“, Култура, бр. 138, Завод за проучавање културног развитка, Београд, 2013, стр. 93-101.
    3. „Немачка на помоћи Грчкој зарадила 1,34 милијарде евра“, Политикa, 14. jул 2017, стр. 3.
    4. Симеуновић Драган, Нововековне политичке идеје у Срба, књ. прва, Институт за политичке студије, Београд, 1991.
    5. Фројд Сигмунд, Антрополошки огледи, Просвета, Београд, 2005.
    6. Хајдегер Мартин, Списи о уметности, ЦИД, Подгорица, 2014.
    7. Apaduraj Ardžun, Strah od malih brojeva, Biblioteka XX vek, Beograd, 2008.
    8. Bauman Zygmunt, “Soil, blood and identity”, The Sociological Review, 40 (4)/1992, стр. 675-701.
    9. Čavoški Kosta, Moć i prevlast. Tukididova politička misao, Catena mundi, Beograd, 2015.
    10. Dr Tibor Varadi o blagu iz porodične advokatske arhive, List Zrenjanin, 29. oktobar 2015, Internet,                                   http://www.listzrenjanin.com/dr-tibor-varadi-o-blagu-iz-porodicne-advokatske-arhive/.
    11. Hegel G. W. Friedrich, Enciklopedija filozofijskih znanosti, Veselin Masleša − Svjetlost, Sarajevo, 1987.
    12. Jovanović Slobodan, Kulturni obrazac, Stubovi kulture, Beograd, 2005.
    13. Lečner Frenk Dž., Boli Džon, Kultura sveta: začeci i ishodi, CLIO, Beograd, 2006.
    14. Reicher Steve, Hopkins Nick, Self and Nation: Categorization, Contestation and Mobilization, SAGE Publications, London – Thousand Oaks – New Delhi, 2001.
    15. Sacks Jonathan, The Dignity of Difference. How to avoid the Clash of Civilization, London − New York, Continuum, 2003.
    16. Stein Rokkan, Urwin Derek W., Economy, Territory, Identity: Politics of West European Peripheries., Sage, 1983.
    17. Vilijams Rejmond, „Analiza kulture“, u zborniku: Studije kulture (priredila: Jelena Đorđević), Službeni glasnik, Beograd, 2008, стр. 124-133.
PERIODIKA Srpska politička misao 3/2018 3/2018 УДК 341.222:316.72 9-25
ç