Tema broja

POLITIKA I INSTITUCIJE U POLITIČKOM SISTEMU SRBIJE

EFEKAT AUTORITARNIH TENDENCIJA U SRBIJI 90-IH GODINA XX VEKA

Sažetak

Sve što se zbivalo u poslednjoj deceniji XX veka u Srbiji, naravno, nije bilo slučajno, već u direktnoj zavisnosti od društvenog karaktera društva u Srbiji kojim su dominirali, pre svega, autoritarni elementi! Dakle, iako su u srpskom društvu krajem 80-ih go­dina XX veka, pred sam pad komunizma, izvesni manjinski delovi intelektualne elite zaista bili dovoljno demokratski orijentisani da povedu Srbiju pravcem dalje liberalizacije, narod je pre mogao da razume i prihvati govor autoritarnih vođa ili tačnije jednog koji se svojim autoritarnim kapacitetom nametao kao «jedini, pravi izbor». Živeći skoro pola veka u totalitarnom komunističkom političkom režimu, širokim narodnim slojevima je, odjednom data pluralistička politička opcija sa pravom slobode reči, udruživanja, delovanja i političkog izbora, te uz to još i tržišna privreda, delovala kao zastrašujuće breme šokantno prevelike doze slobode. Neznanje vladanja u takvoj konstelaciji izazvalo je strašnu napetost, zapravo strah od slobode, od sopstvenog odlučivanja i odgovornosti. Po Fromu, sa čijim mišljenjem se slažem, do svojevrsnog «bekstva od slobode» uz pomoć autoritarnosti dolazi uvek kad se individui dodeli previše slobode za koju još nije spremna, sa kojom još nije u stanju da se nosi. Usled toga se kod takvih ljudi, javlja snažan impuls da napuste svako stremljenje ka individualnosti i ponovo se utope u «toplinu autoritarne uljuljkanosti» življenja po pravilima koja je u napred postavio neko drugi. Ovo je sigurno jedan od na­čina na koji se može objasniti zašto su muškarci i žene u Srbiji početkom 90-ih ponuđeno pravo izbora (uvođenje političkog pluralizma i tržišne privrede), paradoksalno, iskoristili da od njega pobegnu u “toplinu” autoritarne otuđenosti. U svakom slučaju, upravo ovakav autoritarni tip ličnosti, izrastao na podlozi autoritarnog društvenog karaktera, glavni je akter u društvenim zbivanjima u Srbiji 90-ih.

Ključne reči:

Reference

    1. Adomo, W., Frenkel-Brunswik, E., Levinson, D. J., & Sanford, R. N., The authoritarian personality, New York: Harper and Row, 1950
    2. Болчић, Силвано, Тегобе преласка у предузетничко друштво: Социологија транзиције у Србији почетком 90-их, Београд, Институт за Социолошка истраживања Филозофског факултета, 1994.
    3. Болчић, Силвано; Благојевић, Марина, Лазић, Младен, Вујовић, Сретен, Милић, Анђелка, Томановић, Смиљка Михаиловић, Друштвене промене и свакодневни живот: Србија почетком 90-их, Београд, Институт за социолошка истраживања факултета, 2002. (II издање)
    4. Болчић, Силвано, “Раст приватног сектора и предузетништва у Србији током 90-их” у: Болчић, Силвано (et al.), Србија крајем миленијума: разарање друштва, промене и свакодневни живот, Београд, Ин­ститут за социолошка истраживања Филозофског факултета, 2002.
    5. Бабовић, Марија… (et al.), ‘Ај’мо, ‘Ајде, Сви у Шетњу, Београд: Ин­ститут за социолошка истраживања, 1997.
    6. Чупић, Чедомир, Политика и зло, Београд: Чигоја, 2001.
    7. Фром, Ерих, Ауторитарност и породица, Загреб: Напријед, 1984.
    8. Фром, Ерих, Бекство од слободе, Загреб: Напријед, 1984.
    9. Фром, Ерих, Човек за себе, Загреб: Напријед, 1984.
    10. Фром, Ерих, Здраво друштво, Загреб: Напријед, 1984.
    11. Голубовић, Загорка, Кузмановић, Бора, Васовић, Мирјана, Друштвени карактер и друштвене промене у светлу националних сукоба, Бе­оград: Институт за друштвену науку и филозофију, Филип Вишњић, 1995.
    12. Голубовић, Загорка, Странпутице демократизације у постсоцијализму, Београд, Библиотека круг, 1999.
    13. Голубовић, Загорка, Спасић, Ивана, Павићевић, Ђорђе, Политика и свакодневни живот: Србија 1999-2000, Београд, Институт за филозофију и друштвену теорију, 2003.
    14. Јованчевић, Саша, “Ауторитарност као елемент друштвеног карактера и чинилац друштвене интеракције полова” у: Филозофија и дру­штво, XXII-XXIII, Београд, Институт за филозофију и друштвену теорију, 2003.
    15. Јовићевић, Миленко, Психологија архетипа мит и стварност, Београд, Војно издавачки завод, 2004.
    16. Јунг, Карл Густав, Човек и његови симболи, Београд, Народна књига Алфа, 1996.
    17. Константиновић, Радомир, Филозофија Паланке, Београд, Нолит, 1981.
    18. Кузмановић, Бора, “Ретрадиционализација политичке културе” у: Фрагменти политичке културе, Београд, Институт за друштвене науке, 1998.
    19. Лазић, Младен, прир., Разарање друштва: Југословенско друштво у кризи 90-их, Београд, Филип Вишњић, 1994.
    20. Лазић, Младен, “(РЕ)Структуирање друштва у Србији током 90-их” у: Болчић, Силвано … et al., Србија крајем миленијума: Разарање друштва, промене и свакодневни живот, Београд, Институт за социолошка истраживања, 2002.
    21. Милић, Анђелка, Чичкарић, Љиљана, Генерација у протесту: социолошки профил учесника студентског протеста 96/97 на Београдском Универзитету, Београд, Институт за социолошка истраживања, 1998.
    22. Павловић, Вукашин (едитор), Потиснуто цивилно друштво, Бепград, Еко Центар, 1997.
    23. Павловић, Вукашин, Цивилно друштво и демократија, Београд, Чигоја, 2004.
    24. Петровић, Небојша, Путеви истраживања ауторитарности, Бео­град, Задужбина Андрејевић, 2001.
    25. Петровић, Сретен, Митологија, култура и цивилизација, Београд, Чигоја, Салус, 1995.
    26. Рот, Никола, Основи социјалне психологије, Београд, Завод за наставна средства и уџбенике (9. изд.), 1994.
    27. Становчић, Војислав, “Ауторитет и ауторитаризам” у: Енциклопедија политиче културе, Београд, Савремена администрација, 1993.
    28. Шушњић, Ђуро, “Мит” у: Религија, Београд, Чигоја штампа, , стр. 129-149.
    29. Вујовић, Сретен, Град у сенци рата: огледи о граду сиромаштву и сукобима, Београд, Институт за социолошка истраживања, 1997.
PERIODIKA Politička revija 4/2010 УДК: 321.64:316.42(497.11) 29-52
ç