Tema broja

PRAVO I POLITIKA

DUH RIMSKE PRAVNE NAUKE KAO TEMELJ EVROPSKIH INTEGRACIJA SRBIJE

Sažetak

U savremenom procesu evropskih integracija i harmonizacije nacionalnih zakonodavstava sa pravom Evropske unije, često se ističu ideje po kojima Srbija u taj proces treba da uđe vodeći računa o svom nacionalnom identitetu i dignitetu. U tom pogledu, reforme pravosudnog sistema, često argumentovano kritikovane od strane stručne i naučne javnosti, nalaze se u ključnim poglavljima na putu pregovora koje Srbiju tek očekuju. Čini se da naš zakonodavac u značajnoj meri nekritički i dogmatski integriše određene preporuke Evropske komisije, direktive u oblasti građanskog prava, zaboravljajući, pri tom, širi društveni kontekst, tradicionalne pravne vrednosti i izvore na kojima počiva više vekova razvijani domaći pravni sistem. Autor u ovom članku nastoji da ponudi odgovor na pitanje kako pravnička struka u osetljivom i turbulentnom političkom i socijalnom momentu može da odgovori zadatku trenutka: da izvrši neophodnu reformu ali i da sačuva tradicionalne vrednosti utemeljene na domašajima i rešenjima rimskog klasičnog prava, rimske jurisprudencije i potonjih zakonika. U tom kontekstu, u ovome se radu analiziraju svevremenske i univerzalne poruke iz prošlosti, kako bi budućnost domaćeg pravnog sistema imala nenadmašan uzor, lučonošu koja će zadržati neophodnu ekvidistancu između politike i struke, metodologije i tumačenja, ni u jednom momentu ne zanemarujući svojevrsnu društvenu misiju i odgovornost koju savremeni pravnički poziv u Srbiji nesumnjivo baštini.

Ključne reči:

Reference

    ИЗВОРИ

    1. Gaius, Institiutiones.
    2. Digesta, Corpus Iuris Civilis, Volumen primus, Edit. stereotypa, recognovit Mommsen, Berolini, 1872.
    3. Iustiniani Institutiones, Recensuit P. Krüeger, Berolini, 1877.
    4. Suetonius, Caesar.
    5. Тацит, Анали, Београд, 1970.
    6. Cicero, De officiis.
    7. Cicero, De oratore.
    8. Cicero, Brutus.
    9. Cicero, De legibus.

    ЛИТЕРАТУРА

    1. Albanese, B., “Nota su Gai 1,7 e sulla storia del ius respondendi”, Annali del Seminario guiridico dell’Universita di Palermo, 49, Palermo, 2004.
    2. Basedow, Jürgen, Europäisches Privatrecht, Neue Juristische Wochenschrift, Baden-Baden, 1996.
    3. Brauneder, Wilhelm, “Europäisches Privatrecht; aber was ist es?”, Zeitschrift für neuere Privatrecht, 1993.
    4. Вукадиновић, Радован, Право Европске уније, Центар за европско право Правног факултета у Крагујевцу и Канцеларија Србије и Црне Горе за придруживање Европској унији, Крагујевац, 2006.
    5. Gibon, Edvard, The History of Decline and Fall of the Roman Empire, Oxford Clarendon Press, Oxford, 1924.
    6. Giraud, Charles, Histoire du droit romain, Videcoq, Paris, 1847.
    7. Daube, David, “Hadrian’s Rescript to Some Ex-praetors”, Zeitschrift der Savigny-Stiftung fur Rechtsgeschichte, romanistische Abteilung 67, Weimar, 1950.
    8. Zimmermann, Reinhard, “Roman Law and the Harmonization оf Private Law in Europe” Kluwer Law International, 2004.
    9. Zimmermann, Reinhard, Roman Law, Contemporary Law, European Law; The  Civilian Tradition Today, Oxford Clarendon Press, Oxford, 2001.
    10. Keus, Leen, Europees Privaatrecht, Wolters Kluwer Business, Lelystad, 1993.
    11. Kunkel, W, “Das Wesen des ius respondendi”, Zeitschrift der Savigny-Stiftung fur Rechtsgeschichte, romanistische Abteilung, 6, Weimar, 1948.
    12. Magdelain, André, “Jus respondendi”, Revue historique de droit francais et etranger, 28, Paris, 1950.
    13. Маленица, Антун, Римско право, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2012.
    14. Мojović, Nikola, Rimsko pravo – istorija rimskog prava, Pravni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Banja Luka, 2008.
    15. Ростовцев, Михаил Иванович, Историја старог света, Матица Српска, Нови Сад, 1974.
    16. Santos, Francisco J. A, “Epistemological Value of Roman Legal Rules in European and Comparative Law”, Kluwer Law International 3, 2004.
    17. Schulze, Rainer “Allgemeinen Rechtsgrundsatze und Europäischen Privatrechts”, Zeitschrift für Europäisches Privatrecht, 3.
    18. Shulz, Fritz, History of Roman Legal Science, Oxford University Press, Oxford, 1953.
    19. Siber, Heinrich, “Der Ausgangspunkt des ‘ius respondendi’”, Zeitschrift der Savigny-Stiftung fur Rechtsgeschichte, romanistische Abteilung, 61, Weimar, 1941.
    20. Sič, Мagdolna, „Trajne vrednosti rimskog prava“, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, br. 43, 2006.
    21. Smits, Jan, The Making of European Private Law: Toward a Ius Commune  Europaeum as a Mixed Legal System, Intersentia, Antwerp-Oxford, 2008.
    22. Stanojević, Obrad, Gaius noster – prilog istoriji rimske pravne nauke, Institut za pravnu istoriju i Centar za dokumentaciju i publikacije Pravnog fakulteta u Beogradu, Beograd, 1976.
    23. Станојевић, Обрад, Римско право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2003.
    24. Tellegen, J. W, “‘Responsitare’ and the Early History of the Ius Respondendi”, Studies in Roman Law and Legal History in Honour of Ramon D’Abadal I de Vinyals on the Occasionof the Centenary 6 (1989).
    25. Tuori, Kaius, “The ius respondendi and the Freedom of Roman Jurisprudence”, Revue internationale des droits de l’antiquite (RIDA), 51.
    26. Fairhurst, John, Law of the European Union, Oxford Clarendon Press, Oxford, 2006.
    27. Fögen, M. T, Römische Rechtsgeschichten. Über Ursprung und Evolution eines sozialen Systems, Vandenhoeck&Ruprecht, Göttingen 2003.
    28. Honoré, Tony, Gaius, Oxford University Press, Oxford, 1962.
    29. Chénon, Émile, Étude sur les controverses entre les Procuéliens et les Sabiniens sous les premiers empereurs de Rome, Paris, 1881.
    30. Wieacker, Franz, “Augustus und die Juristen seiner Zeit”, Tijdschrift voor rechtsgeschiedenis 37, Leiden, 1969.
    31. Wieacker, Franz, “Respondere ex auctoritate principis:”, у: R. Feenstra (ed.), Handelingen: IXe Nederlands-Belgisch rechtshistorisch congres ‘Rondom Feenstra’, Leiden 1985.

     

PERIODIKA Srpska politička misao 2/2015 УДК 34(37):340.137(497.11:4-672EU) 255-274
ç