Tema broja

POLITIČKA TEORIJA I NEOLIBERALNI MODELI

DRUŠTVENA KOHEZIJA I NJENE INSTITUCIJE

Sažetak

Ovaj naučni rad bavi se društvenom kohezijom. Predmet istraživanja polazi od pojmovnog okvira definisanja, potom istražuje mesto i ulogu društvene kohezije u velikim društvenim teorijama opšte sociologije, da bi se onda konkretizovao kroz pojavne oblike koji institucionalizuju društvenu koheziju. Problemska situacija polazi od situacionog nalaza koji ukazuje da su institucionalizovane forme međupersonalnih odnosa znatno umanjenijeg konfliktnog kapaciteta nego što je to za očekivati. Postavlja se Problemsko pitanje koje glasi: Zašto je to tako? Koji subjekti lične, interesne i vrednosne odnose drže u stanju centripetalnih sila? Kako se postojeće konfliktne situacije potiru? Da bi se to istražilo autor polazi od dve važne pretpostavke: Prva je da društvena kohezija deluje zrakasto: polazi od mnjenja o nekom „akteru-u-situaciji“, prati i ocenjuje njegovo delovanje i institucionalizuje ona ponašanja koja u sticaju ponavljanja postaju slučaj; Druga je da iza društvene kohezije često stoje autoriteti koji daju mišljenja (mnjenje), iskazuju ocene o društvenom ponašanju i delovanju aktera i daju predloge za institucionalizaciju određenih ponašanja i delovanja. Autor će u radu koristiti raznovrsne metode. Od socioloških metoda: metod posmatranja, intuitivan pristup, fenomenološki zahvat, bihejvioralni pristup, uporedni metod, analizu sadržaja… Među pravnim metodama, posebno: dogmatski metod i ciljno tumačenje. Od logičkih metoda: sintezu, indukciju i deduktivni pristup. Među politikološkim metodama: institucionalni pristup. Cilj istraživanja je da otkrije često maglovite i teško uočljive društvene sile koje jedno društvo čine koherentnim. Naučni značaj istraživačkog posla svodi se na opažanje društvenog fenomena kohezivnog delovanja u upravljačkim tokovima. Stoga je ova tema od velikog naučnog značaja ne samo za sociološke i pravne već i politikološke naučne discipline. Društvena opravdanost rada ogleda se u potrebi uočavanja kohezivnih veza, njenoj primeni u svakodnevnim interesno-vrednosnim relacijama, i obezbeđivanju stabilnosti u društvu (ali i kritičkom sagledavanju njenih mehanizama).

Ključne reči:

Reference

    • Алешина Марина Владимировна, „Социальная сплоченностьконцептуализация понятия“, Вестник, СГТУ, Vol. 68, N° 4/2012, Саратов, 2012, стр. 216–221.
    • Бодрожић Ивана, Бодрожић Александар, „Политичко-правни аспекти ширења лажних вести“, Српска политичка мисао, Vol. 61, N° 3/2018, Институт за политичке студије, Београд, 2018, стр. 247260.
    • Бутуренко Светлана Алесеевна, „Солидаристская традиция в истории социологической теории – О. Конт, Э. Дюркгейм“, Вестник Московского университета, серия 18, N° 4/2012, Социология и политология, Москва, 2012, стр. 8692.
    • Велики речник, Internet, https://velikirecnik.com/2016/08/23/kohezivan/.
    • Групна кохезија, Internet, https://sr.wikipedia.org/sr/Групна_кохезија.
    • Зимбардо Филип, Ляйппе Майкл, Социальное влияние, „Питер“, Санкт-Петербург, 1999.
    • Милашиновић Срђан, Кековић Зоран, „Превенција и разрешавање друштвених конфликата“, Војно дело, N° 2/2008, Министарство одбране Републике Србије, 2008, стр. 928.
    • Охотникова Мария Михайловна, Социология согласия, Изд-во Тюменского государственного университета, Тюмень, 2000.
    • САНУ, Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књига 12, Институт за српскохрватски језик, Београд, 1984.
    • САНУ, Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књига 10, Институт за српскохрватски језик, Београд, 1978.
    • САНУ, Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књига 4, Институт за српскохрватски језик, Београд, 1966.
    • Светлов Виктор Александрович, „Философское развитие Маркса и Фейербах“, Под знаменем марксизма, N° 1198, ЦК ВКП(б) Правда, Москва, 1935, стр. 4262.
    • Станковић Владан, „Институционализација социјалне контроле и њене злоупотребе“, Српска политичка мисао, Vol. 51, N° 1/2016, Институт за политичке студије, Београд, 2016, стр. 111130.
    • Станковић Владан, „Српски идентитет, политичка култура и однос према институцијама“, у зборнику: Идентитет, политичка култура, институције (приредио: Владан Станковић), Институт за политичке студије, Београд, 2018, стр. 119139.
    • Станковић Владан, Православно друштво, Институт за политичке студије, Београд, 2014.
    • Ярская-Смирно́ва Валенти́на Никола́евна, „Социальная сплоченностьнаправления теоретической дискуссии и перспективы социальной политики“, Журнал социологии и социальной антропологии, томос 17, N° 4/2014, Санкт-Петербург, 2014, стр. 4161.
    • Akoun André, Cornic Michel etc, La Sociologie, Centre d’ Étude et de Promotion de la Lecture, Paris, 1970.
    • Bergson Henry, Les Deux Sources de la morale et de la religion, IV, Félix Alcan, Paris, 1932.
    • Bosanac Milan, Mandić Oleg, Petković Stanko, Rječnik sociologije i socijalne psihologije, Informator, Zagreb, 1977.
    • Vidanović Ivan, Rečnik socijalnog rada, Beograd, 2006.
    • Vodič kroz mirenje, Narodne novine, N°18/11, Zagreb, 2011.
    • Vreg France, Društveno komuniciranje, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1975.
    • Grupa autora, Hrvatska enciklopedija, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb, 2015.
    • Delamater John, Myers Daniel, Social psyhology, edition seventh, Wadsworth, 2011.
    • Duverger Maurice, “Cohésion”, La sociologie, Centre d’Etude et de Promotion de la Lecture, Paris, 1970.
    • Joseph Jonathan, Social theory – conflict, cohesion and consent, Edinburgh University Press, 2003.
    • Zoll Rainer, “Le défi de la solidarité organique – Avons-nous besoin de nouvelles institutions pour préserver la cohésion sociale?”, Sociologie et sociétés, Volume 30, Issue 2, automne, Les Presses de l’Université de Montréal, 1998.
    • Chan Joseph, To Ho-Pong, Chan Elaine, “Reconsidering Social Cohesion – Developing a Definition and Analytical Framework for Empirical Research”, Social Indicators Research, Volume 75, Issue 2, Springer, 2006, 273302.
    • Coser Lewis, The Functions of Social Conflict, Routledge, 1956.
    • Kain Philip, Marx and Modern Political Theory – From Hobbes to Contemporary Feminism, Rowman & Littlefield, 1993.
    • Lépineux François, “Stakeholder theory, society and social cohesion”, Corporate Governance – The international journal of business in society, Vol. 5 Issue 2, Emerald Group Publishing Limited, 2005, стр. 99110.
    • Levy-Bruhl Lucién, The Philosophy of Auguste Comte, Swan-Sonnenschein, London, 1903.
    • Mann Michael, “The Social Cohesion of Liberal Democracy”, American Sociological Review, Vol. 35, No. 3/1970, American Sociological Association, Washington D.C, 1970, стр. 423439
    • Markowitz Fred, Bellair Paul, Liska Allen, Liu Jianhong, “Extending social disorganization theory – Modeling the relationships between”, Criminology, Vol. 39, N°2/2001, Criminal Justice Periodicals, SAGE Publications, 2001, стр. 293320.
    • Merton Robert, O teorijskoj sociologiji, Plato, Beograd, 1998.
    • Moody James, White Douglas, “Structural Cohesion and Embeddedness – A Hierarchical Concept of Social Groups”, American Sociological Review, Vol. 68, No. 1/2003, American Sociological Association, Washington D.C, 2003, стр. 103127.
    • Morvan Danièle, Dictionnaire culturel en langue française, Sejer, Paris, 2005.
    • Nedović, Slobodanka, „Delanje društveno“, Sociološki leksikon (priredili: Aljoša Mimica, Marija Bogdanović) Zavod za udžbenike, Beograd, 2007.
    • Newman Ines, Ratcliffe Peter, Promoting social cohesion – Implications for policy and evaluation, Policy Press, 2011.
    • Охотникова Мария Михайловна, Социология согласия, Изд-во Тюменского государственного университета, Тюмень, 2000.
    • Parsons Talcott, Talcott Parsons on Institutions and Social Evolution – Selected Writings, University of Chicago Press, Chicago, 1985.
    • Ranković Milan, „Solidarnost“, Sociološki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982.
    • Salas Minor Mora, Cohesión social – balance conceptual y propuesta teórico metodológica, Consejo Nacional de Evaluación de la Política de Desarrollo Social, Ciudad de México, 2015.
    • Sociološki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982.
    • Tomić Zorica, Komunikacija i javnost, Čigoja štampa, Beograd, 2007.
    • Filloux Jean-Claude, „Durkheim i sociologija prava čovjeka“, u zborniku: Émile Durkheim i suvremena sociologija, Sociološko društvo Hrvatske, Zagreb, 1987, стр. 43–53.
    • Flere Sergej, „Društvena kontrola“, Sociološki leksikon, Savremena administracija, Beograd, 1982.
    • Habermas Jirgen, Teorija komunikativnog delovanja, Akademska knjiga, Novi Sad, 2017.
    • Healy Mary, Philosophical Perspectives on Social Cohesion – New Directions for Educational Policy, A&C Black, 2013.
    • Shaskolsky Sheleff Leon, Social Cohesion and Legal Coercion – A Critique of Weber, Durkheim, and Marx, Rodopi, 1997.
    • Schachter Stenley, “Cohesion, social”, in: International Encyclopedia of the Social Sciences (ed. David Sills), Vol. 1–2, The Macmillan Company&The Free Press, New York/London, 1972, стр. 542–546.
PERIODIKA Srpska politička misao 4/2018 4/2018 УДК 316.62/63:316.2 59-76
ç