Tema broja

PRAVO I POLITIKA

DOPRINOS RATNIH PRAVILA KNEŽEVINE SRBIJE CIVILIZACIJSKIM INTEGRACIJAMA U EVROPI

Sažetak

Savremen razvoj Međunarodnog ratnog i humanitarnog prava započet je krajem 19. veka. U tom periodu nastupa dug evolutivni proces razvoja i osavremenjavanja međunarodnog prava zajedno sa procesom civilizacijskih integracija. Sve do polovine 19. veka međunarodno pravo je imalo dug istorijski razvoj pravnih pravila zasnovanih prvensteno na običajnom pravu. Na ubrzani razvoj međunarodnog ratnog i humanitarnog prava i na početak savremenih civilizacijskih integracija u Evropi u 19. veku uticalo je više faktora. Na prvom mestu je to bio opšti naučno – tehnološki i ekonomski progres. Sledeći faktor bio je razvoj novih vrsta oružja. Zajedno sa njim razvoj taktike izvođenja ratnih operacija i kao posledica uticaja pomenutih činilaca nastupila je kodifikacija međunarodnog prava, a posebno međunarodnog ratnog i humanitarnog prava. U ovim događajima znatnu ulogu imala je Kneževina Srbija. Kneževina Srbija u to vreme među prvim državama prihvatila i ratifikovala međunarodne ugovore iz oblasti međunarodnog prava. Srbija je donela „Ratna pravila po međunarodnom pravu“ 1877. godine i tako se svrstala u red naprednih država po ovom pitanju. Redaktori Pravilnika su norme Ratnih pravila uskladili sa naprednim rešenjima iz drugih međunarodnih dokumenata, ugradili ta napredna rešenja i razvili ih u podjedinostima. Može se zaključiti je Pravilnik svojom temeljitošću i potpunošću, za ono vreme, postavio kriterijume za pisanje takvih pravila. Teško je proceniti u kojoj meri je Pravilnik Kneževine Srbije imao uticaj na međunarodno pravo. Međutim, korektno je istaći da su Ratna pravila bez obzira što su doneta u jednoj maloj državi, kao što je bila tadašnja Kneževina Srbija, pokazao put implementacije i iskazao napredna rešenja u pravcu integracije pravnih sistema u oblasti međunarodnog ratnog i humanitarnog prava. Stručnjaci iz ove oblasti mnogo godina kasnije uzimali su za primer savremenosti ovaj Pravilnik. Mala Srbija ovim Pravilnikom je stala u red naprednih i miroljubivih država i doprinela utiranju puta razvoja međunarodnog prava u dva prvaca. U pravcu civilizacijskog povezivanja država i nacionalnih prava i u pravcu uspostavljanja novih instituta međunarodnog humanitarnog prava.

Ključne reči:

Reference

    1. Andrassy, Ј., Međunarodno pravo, Zagreb,197
    2. Augusto Hernández Campos, “Los conflictos internos: naturaleza y perspectivas”, Revista Agenda Internationa, Vol. 6, No. 13, 1999.
    3. Aврамов, A., Међународно јавно право, Савремена администрација, Београд, 1978.
    4. Бартош, M., „Општи поглед на развој међународног ратног права од 1907. до 1957. године“, ЈРМП, 2/
    5. Baxter,, „So-Called Unprivileged Belligerency: Spies, Gue­ril­las, and Saboteurs“, 28 BYIL, 1951.
    6. Bluntschli, С., Das moderne Völkerrecht der zivilisirten staten, VII, Nordlingen, 1828.
    7. Bluntschli, Ј., С., ”Das moderne Volkerrecht der civilisierten Staten als Rechtsbuch dargestellt“, 1868, § 534.
    8. Деспот, М., „Појам учесника у оружаном сукобу по постојећем међународном праву“, ЈРМП, Београд, 1-2/1975.
    9. Елис, Џ., Герила кроз столећа, Београд, 1980.
    10. Гершић, Г., Поглед на неке новије појаве на пољу ратнога права, Штампарија Краљевине Србије, Београд, 1893.
    11. Gozze-Gučetić, V., „Dopunski protokol uz Ženevske konvencije za zaštitu žrtava rata“, JRMP, 3/1977.
    12. Greenspan, М., „The modern Law of Land Warfare“, Berkeley and Los Angeles, 1959.
    13. Janković, B., Međunarodno javno pravo, Naučna knjiga, Beograd,1978.
    14. Јончић, В., Ратни заробљеници  – међународноправни статус, ВИЗ, Београд, 2002.
    15. Јончић, В., „Разликовање цивила од учесника оружаних сукоба у оружаним сукобима“, Правни живот, бр. 12, Удружење правника Србије, том IV, Београд, 2011.
    16. Јончић, В., Међународно хуманитарно право, Правни факултет, Београд, 2010.
    17. Јончић, В., Међународноправни статус учесника оружаних сукоба, Правни факултет, Београд, 2012.
    18. Јончић, В., Трећа женевска конвенција-практична примена и утицаји на Протоколе I и II, Београд, 2004.
    19. Karlshoven, F., Ograničenja vođenja rata, (prevod), Zagreb, 2001.
    20. Kleut, ,Uticaj razvoja ratne tehnike na pravila ratnog prava“, JRMP, Beograd, br.2/1958.
    21. Küber, Ј., L., Europaisches Volkerrecht, 1821, § 243.
    22. Kunz, , “The Chaotis Status of the Law of War and the Urgent Necessity for their Revision“, American Journal of International Law, N.l.1951.
    23. Leuder, H., Handbuch des Volkerrechts, IV, 1889.
    24. Martens, М., ”Einleitung in das positive europaische Volkerrecht auf Vertrage und Herkommen gegrundet“, 1796.
    25. Мeron, Т., War Crimes Law Cоmes of Age, Oxford University Press Inc., New York, 1998.
    26. Патрногић, Ј., Међунардно хуманитарно право и Женевске конвенције о заштити жртава рата, Београд,
    27. Перазић, Г., Међународно ратно право, Београд, 1986.
    28. Pictet, J., S., „Croix – Rouge et les Conventiones de Geneve“, Recueil des Cours de l Academie de Droit Intrnational de la Haye, 1950, I, Тome 76.
    29. Preston, R/Wise, S., Men in Arms, Praeger Publisher, New York.
    30. Резолуција УН 2444, (XXIII).
    31. Rubin, А., „The Status of Rebels under the Geneva Conventions of 1949“, The lnternational and Comparative Law Quarterly (ICLO), 21, 1972.
    32. Sandoz, Y/Swinarski,S/ Zimmermann, B., (eds.), Commentary on the Additional Protocols of 8 June 1977 to the Geneva Conventions of 12 August 1949, International Committee of the Red Cross, Geneva, 1987.
    33. Schwarzenberger, G., Manuel of international law, London,1950.

     

PERIODIKA Srpska politička misao 2/2014 УДК 341.3(497.11)“18“ 231-247
ç