Tema broja

ČLANCI I STUDIJE

DOPRINOS NAUKE IZGRADNJI NACIONALNE BEZBEDNOSTI

Sažetak

Sam pojam bezbednosti je vema kompleksan i složen društveni fenomen. Kroz istoriju pod pojmom bezbednosti su se podrazumevali razni sadržaji. Etimološki posmatrano, izraz bezbednost potiče od latinske reči securutas – atis, što znači bezbednost, odsustvo, opasnost, izvesnost, samopouzdanje, neustašivost, zaštićenost (securus lat. – siguran, bezbedan, pouzdan, neustaršiv, uveren, stalan, čvrst, odan, istinit, itd.). Naznačeni termin je poslužio kao fundament za upotrebu u teoretskom izučavanju problema bezbednosti u mnogim zemljama. Tako da se u engleskom jeziku koriste dva izraza: security i safety. Termin security se koristi u smislu “nacionalne bezbednosti” (secure – siguran, osigurati) – national security, što implicira ostvarenje i čuvanje državnog nacionalnog interesa, dok termin safety označava sposobnost delovanja, kako ne bi došlo do nepoželjne bezbednosne situacije, ili takvih prilika koje mogu ugroziti i bezbednosne implikacije. Tumačenjem bezbednosti kao istinske ljudske vrednosti, potrebe i interesa, dolazimo do slobode kao najuzvišenijeg ideala i univerzalne odrednice savremenog razvoja čoveka. Tako shvaćena sloboda, još od antičke Grčke podrazumeva političko pravo građana da odlučuju o svim javnim pitanjima, a samim tim o pitanjima iz oblasti bezbednosti. Dakle, nacionalna bezbednost je pojam sa višestrukim značenjem. U najopštijem smislu podrazumeva slobodu od straha, pretnji i fizičkog nasilja nad stanovništvom, odnosno građanima jedne države. Međutim, nacionalna bezbednost uključuje i političke, ekonomske, moralne, socijalne, kulturne, ideološke i normativne elemente, što je oduvek otežavalo njenu preciznu definiciju.

Ključne reči:

Reference

    1. Aldrich R. J., Dangerous Liaisons Post-Sptember 11 Intelligence Alliances, Harvard International Review Vol. XXIV, No. 3, fall 2002.
    2. Andrew Christopher, For the President`s Eyes Only: Secret Intelligence and the American Presidency from Washington to Bush, New York, Harper Collins, 1995.
    3. Amos J. A., Taylor J.W. Jr., Mararr J.M. (eds), American National Security (Fifth Edition), John Hopkins University, Press Baltimore, 1999.
    4. Аврамов, Смиља: Безбедност у 21. веку – Научна изграђеност и чиниоци војне стартегије, Зборник радова, Институт ратне вештине, Београд, 2001.
    5. Видојевић, З., “Глобализација као неминовност, потчињавање и шанса”, Зборник – Глобализација и транзиција, Институт друштвених наука Београд, 2001.
    6. Goddis, John Lewis, Surprise, Security, and the American Experience, Cambridge: Harvard University Press, 2004.
    7. Маслеш, Р., Теорије и системи сигурности, Магистрат, Сарајево, 2001.
    8. Симић, Д., Наука о безбедности – савремени приступи безбедности, Службени лист СРЈ, Београд, 2002.
    9. Стајић Љ. – Гаћиновић Р., Увод у студије безбедности, Драслар партнер, Београд, 2007.
    10. Гаћиновић, Радослав, Безбедносна функција државе, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    11. Гаћиновић, Радослав, „Класификација безбедности“, Наука-Безбедност-полиција, КПА, Београд, бр. 2/2007.
    12. Гаћиновић, Радослав, „Безбедност као научна дисциплина“, Безбедност, Београд, бр. 1-2/2008.
PERIODIKA Politika nacionalne bezbednosti 1/2013 УДК 355.02:321.01 9-25
ç