Tema broja

RUSIJA, AMERIKA, EVROPA - ČLANCI

(DEZ)INTEGRACIJA NACIJE U DEMOKRATIJI

Sažetak

Autor se bavi analizom činilaca integracije i dezintegracije nacije u demokratskom društvu. Podseća se na zapadnoevropsko i germansko (istočnoevropsko) shvatanja nacije. Prema prvom, posredstvom pripadanja državi naglašava se zajednica građana kao suštinsko obeležje nacije, a po drugom shvatanju u prvi plan se stavlja zajednica jezika, zajednička istorija, religija, kultura, teritorija, mitologija. Globalističke ideje o naciji prihvataju građanistička shvatanja u okviru nacije identifikovane nacionalne ideologije: anarhizam, komunizam, građanski liberalizam, globalizam. Ovome se dodaje i građanska demokratija kao sistem koji nacionalne vrednosti potiskuje, a afirmiše agresivni, tržišno-profitno orijentisani individualizam. Osnovne integrativne sile nacije su u kulturi jezik, vera, mitologija. Sistem obrazovanja takođe ima ogromnu ulogu u očuvanju kulture nacije.

Ključne reči:

Reference

    1. Аврамовић, З. (1998): Друго лице демократије, Филип Вишњић, Београд
    2. Аврамовић, З. (2002): Невоље демократије у Србији, Нови Сад
    3. Андерсон (1998): Нација – замишљена заједница, Плато, Београд
    4. Берлин, 1993): Четири огледа о слободи, Београд
    5. Кин, Џ. (1980): «Отровна воћка демократије», Књижевна реч, 10. новембар
    6. Кнежевић М. (2008): Црна Гора, Београд
    7. Токвил, А. (1990): Демократија у Америци, Нови Сад
    8. Пејн. Т. (1992): Права човека, Београд
    9. Попер, К (1994): Отворено друштво и његови непријатељи, БИГЗ, Београд
    10. Манхајм, К. (1980): Есеји о социологији културе, Загреб
    11. Мил, Џ. С (1988). О слободи, Филип Вишњић, Београд
PERIODIKA Nacionalni interes 1-3/2008 УДК: 316.356.4:321.7 7-20
ç