Tema broja

POLITIČKA TEORIJA

DEMOKRATIJA I BEZBEDNOST U NACIONALNOJ DRŽAVI

Sažetak

Demokratija je oblik vladavine u kojem državna vlast proizilazi iz naroda. Reč “demokratija” potiče od antičkih grčkih reči demos što znači narod i kratos vladavina. Ideja demokratije je nastala u staroj Grčkoj, a u svom izvornom značenju je označavala vladavinu siromašnog naroda. Ta ideja je počivala na jednakosti građana da slobodno govore u skupštini (isegoria) i na njihovoj jednakosti pred zakonom (isonomia). Te dve vrste jednakosti, proističu iz individualne autonomije pojedinaca, tj. iz njihove nezavisnosti i samoodređenja. Istinska domokratija stvara uslove i za bezbednost građana, iako je bezbednost veoma kompleksan i složen društveni fenomen. Postojanjem bezbednosti kao istinske ljudske vrednosti, po­trebe i interesa, u demokratskim državama postoji i sloboda kao najuzvišeniji ideal i univerzalna odrednica savremenog razvoja čoveka. Tako shvaćena sloboda, još od antičke Grčke podrazumeva političko pravo građana da odlučuju o svim javnim pitanjima, a samim tim o pitanjima iz oblasti bezbednosti. Dakle, sloboda i bezbednost su produkti istinske demokratije. A pošto istinska demokratija u praksi još uvek ne funkcioniše, ipak bezbednost kao stanje i proces je u nadležnosti države i njene vlasti koja je produkt demokratskih izbora.

Ključne reči:

Reference

    1. Милан Вујаклија, Лексикон страних речи, Просвета, Београд, 1980.
    2. Michael Dillon, Politices of security, Routledge, London, 1996 Макс Вебер, Привреда и друштво, Том други, Просвета, Боград, 1976.
    3. Митровић М. Д: Држава и право у теорији државе и права, Сл. лист СФРЈ, Београд, 1992.
    4. Љубомир Стајић Радослав Гаћиновић, Увод у студије безбедности, Драслар партнер, Београд, 2007.
    5. Миленко Грчић, Политичка географија, Географски факултет, Београд, 2000.
    6. Haralambos Michael, Увод у социологију, Глобус, Загреб, 1989.
    7. Мирјана Касаповић, “Демократска транзиција и политичке странке”, Политичка мисао, бр. 2/1996.
    8. Јован Мируић, Демокрација у посткомунистичким друштвима, Загреб, 1996.
    9. В.: Херодотова Историја, књ. 3, тч. 80-82, Матица српска, Нови Сад, 1959.
    10. Ђорђе Јелинек, Право мањина, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1902.
    11. Платон, Државник и Седмо писмо, Загреб, Факултет политичких наука Либер 1977;
    12. Платон, Држава, Култура, Београд, 1957.
    13. Аристотел, Политика, Култура, Београд,
    14. Монтескје, О духу закона, I-II, Филип Вишњић, Београд, 1989.
PERIODIKA Srpska politička misao 1/2010 УДК: 321.7:355.01 151-168
ç