БОРБА ЗА НОВИ СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ

Гордана Живковић

Сажетак

У овом раду се разматра сложен, осетљив и недовољно истражен проблем односа транзиције и српског националног идентитета, операционализован кроз следећа питања: Треба ли наше интегрисање у европски културни и духовни простор да искључи нашу традицију, специфичне културне обрасце, владајућа верска начела живота? Или пак управо њих треба да унесе у заједничко европско културно и духовно наслеђе које ће се надаље развијати у једном специфичном виду? Јесу ли наслеђени обичаји, нарав наро­да, те начини њиховог вредновања у стању да угрозе промене чији је циљ обеснажење свега што чини сметњу европеизацији живота? Или су пак традиције способне да баш томе допринесу? Позивајући се на искуство развијених западноевропских земаља које пока­зухе да корените промене кроз које су пролазиле нису биле никакво разарање сопственог, али јесу биле његово осавремењавање, аутор заступа став да се овде традиција не преузима нити схвата као нешто што је једном заувек дато, но се она и изнова успоставља напорима нових генерација како би се очувао и оснажио њен животни значај. Истичући да би свако претварање традиције као предаје делатне у одржавању и репродукцији идентитета човека и наро­да у неделотворну и ништавну прошлост довело до трагичних последица на плану људске егзистенције, аутор упозорава да европеизација која то превиђа неће имати добре изгледе да утврди ни оно што је већ освојила. Скрећући пажњу да би могући учинци такве „европеизације“ умногоме подсећали на добро знане комунистичке идеолошке захвате на овим просторима, аутор одбацује као незасноване и штетне ставове тзв алтернативних невладиних организација да су основни проблеми наших транзиционих лутања и тешкоћа оличени у српском национализму, цркви и традицији.

Референце

1. Живковић, Гордана: Црква и криза политичке заједнице, Центар за хришћанске студије, Београд, 2006.
2. Живковић, Гордана: Друштвено-политички положај цркве (раскид с комунистичким дисконтинуитетом), Црква и криза политичке заједнице, Центар за хришћанске студије, Београд, 2006.
3. Живковић, Гордана: Европска унија и национални идентитет, зборник Србија у предворју Европске уније искушења и могуће исходиште, Институт за европске студије, Београд, 2010.
4. Живковић, Гордана: „Демократија и слобода“, Српска политичка мисао, 2/2010, Институт за политичке студије, Београд, 2010.
5. Живковић, Гордана: „Црква и српска друштвена заједница“, Национални ин­терес, 3/2009, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
6. Између ауторитаризма и демократије: Србија, Црна Гора, Хрватска, књ. 2, Цивилно друштво и политичка култура, уредник Драгица Вујадиновић, Београд, Цедет, 2004.
7. Мр Владимир Павићевић, Европски идентитет и вјерске заједнице, Центар за истраживање религије, Београд, 2005.
8. Нове елите и национална идеологија, Србија 2007: Самоизолација реалност и циљ, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд, 2008.
9. О. Георгије Флоровски, „Преображај личности“, зборник Католичност (саборност) цркве, књ. I, Београд, 1986.
10. Раденковић, Сандра: „Национални идентитет, етницитет, (критичка) култура сећања“, Филозофија и друштво, 3/2006, Београд, 2006.
11. Србија 2007: Самоизолација – реалност и циљ, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд, 2008.