БЕЗБЕДНОСНИ ТРОУГАО: ЕУ – НАТО – РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА, И ПОЗИЦИЈА СРБИЈЕ

Милован Суботић

Сажетак

Концепт Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ својевремено је промовисан као веома важан сегмент у безбедносној агенди савременог света, а како је у доктринарним документима овог пројекта, као један од кључних елемената европске (не)безбедности означен тзв. Западни Балкан, однос држава овог региона према ЗБОП је експониран као један од најважнијих спољнополитичких циљева на европском путу свих држава овог подручја понаособ. Међутим, државе Западног Балкана које се нису интегрисале у ЕУ (Србија, БиХ, Црна Гора, Македонија, Албанија) нашле су се у новим међународним околностима, које тренутно нису повољне за приступање Европској унији. Главни разлог је дугорочна криза у Унији (финансијска, економска, избегличка, политичка) и промене граница (Брегзит), што утиче на то да је реч „проширење“ постала непопуларна, а процес је стављен у други план. Из финансијских, али и неких других разлога попут нових околности у геополитичком прегруписавању моћи између најмоћнијих земаља савременог света, које се огледају у порасту утицаја Русије и одређеним дисонанцама на релацији ЗБОП ЕУ – НАТО, концепт заједничке европске одбране и безбедности је, чини се, по ко зна који пут на самом почетку. Уважавајући наведене околности које су ширег карактера, рад се бави анализом досадашњег учинка ЗБОП, њеног односа према НАТО и Руској Федерацији, као и позиционирању Србије у новонасталим геополитичким околностима.

Референце

1. Andrew R., Caterina T., „EU takes step forward joint army”, November 13, 2017, https://euobserver.com/foreign/139854, 16/03/2018.
2. Article J.4, Chapter V, The Treaty on European Union, Maastricht, 7 February 1992.
3. Bžežinski, Z., Velika šahovska tabla, CID, Podgorica, 2001.
4. Гаћиновић, Р., „Безбедност Европске уније“, Војно дело, зима 2010, Београд 2010. 9-27.
5. Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji, „Stavovi građana Srbije prema EU integracijama“ Internet, https://europa.rs/istrazivanje-stavovi-gradana-srbije-prema-eu-integracijama/ 16/03/2018.
6. Деспотовић, Љ., Глобализација и геополитика идентитета, Каирос, Сремски Карловци, 2017.
7.  „Европске интеграције подржава две трећине старијих грађана, док им се противи 51% младих“, Нова српска политичка мисао, 28. јул 2016.
8. Ejdus, F., „Srbiji će sve teže biti da sedi na dve stolice“, u Portal Novosti, Internet, https://www.portalnovosti.com/filip-ejdus-srbiji-ce-biti-sve-teze-da-sedi-na-dve-stolice 11/03/2018.
9. „EU28 trade in goods deficit with Russia fell slightly to 66 bn euro in the first nine months of 2013“. January 2014, Published by: Eurostat Press Office, Internet, http://europa.eu/rapid/press-release_STAT-14-13_en.htm 11/12/2017.
10. European Council Conclusions, European Council, Brussels, December 20th, 2013.
11. European Defence Action Plan, European Commission, November 30th 2016.
12. “Zašto Srbija treba da učestvuje u međunarodnim misijama podrške miru?“, u: European Western Balkans, Internet: http://europeanwesternbalkans.rs/zasto-srbija-treba-da-ucestvuje-u-medjunarodnim-misijama-podrske-miru/ 15/02/2018.
13.  „In Defence of Europe Defence Integration as a Response to Europe’s Strategic Moment“, EPSC Strategic notes, Issue 4, 15 June 2015.
14. Jovanović, I., Perkučin, G., Od globalne strategije za spoljnu politiku i bezbednosnu politiku EU ka ZBOP sa velikim „O“, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC, Beograd, 2017.
15. Jović Lazić, A., „Odnosi u trouglu SAD–EU–Rusija i njihov uticaj na globalne međunarodne odnose“, Međunarodna politika, Vol. LXIV, br.3. 2012.
16. Kovač, O., „Uzroci i alternativni putevi saniranja posledica finansijske krize u svetu“ u: Svetska finansijska kriza – izazovi i strategije, Naučno društvo Srbije, Beograd, 2011.
17. Коваленко, Н., „ВЕС обеспокоены ростом влияния России и Турции на Западных Балканах, ВЗГЛЯД, Деловая газета“, 3 апреля 2017.
18. Kujundžić, D., „Čepurin: „Rusija nikad nije imala ništa protiv Srbije u EU“, Tanjug, 28. novembar 2016.
19. Марковић, Д., „Русија и цивилизацијске промене у савременом глобализирајућем друштву“, Српска политичка мисао бр. 3/2016, Институт за политичке студије, Београд, 77-100.
20. Миленковић, М., Суботић, М., „Насилни недржавни актери и позиција Србије“, Српска политичка мисао бр. 3/2017, Институт за политичке студије, Београд, 55-70.
21. Naj, Džozef, Budućnost moći, Arhipelag, Beograd, 2012.
22. Nakarada, R., (2006), „Evropska unija kao mirovni akter”, Sociološki pregled, No 4, 2006. 549-572.
23. NATO Handbook, Public Diplomacy Division, NATO, Brussels, 2006.
24. „Notification on Permanent Structure Cooperation to the Council and to the High Representative for Foreign Affairs and Security Policy“, Brussels, November 13, 2017.
25. „On German Security Policy and the Future of the Bundeswehr“, German Federal Ministry of Defence, Berlin, 2016.
26. „Provisions on a Common Foreign and Security Policy“, у Consolidate version of The Treaty on European Union, Official Jurnal 97/C 340/02, Brussels, 10 November 1997.
27. Romano, S., Evropa: istorija jedne ideje: od carstva do unije, Filip Višnjić i Službeni Glasnik, Beograd, 2008.
28. Симић, Д., Наука о безбедности– савремени приступ безбедности, СЛ СРЈ, Београд, 2002.
29. Srbija na putu ka EU i Rusija, Spoljnopolitičke sveske 2/2017, Evropski pokret u Srbiji i Forum za međunarodne odnose, Beograd, 2017.
30. „Srbima se smučila Evropa“ Internet: http://vesti-online.com/Vesti/Srbija/639358/Srbima-se-smucila-Evropa 16/03/2018.
31. „Stavovi građana Srbije prema Evropskoj uniji“, Evropski pokret u Srbiji, Beograd. 2017.
32. Степић, М., Геополитика: идеје, теорије, концепције, Институт за политичке студије, Београд, 2016.
33. Стојадиновић, М., „Однос НАТО и ЕУ: (не)жељено и (не)могуће стратешко партнерство“, Култура полиса бр. 32. 2017. 189-207.
34. „Studenti neće u NATO i EU“, Dnevni list „Danas“, 19. jun 2017.
35. Суботић, М., „Миграције данас – носилац материјалних, духовних и многих других размена међу људима и(ли) инструмент за ширење исламистичких идеја у Европу“, Култура полиса, посебно издање, Нови Сад, 2017. 81-94.
36. Суботић, М., Миленковић, М., „Европска унија у мултиполарном свету“, у Стратегијско безбедносни трендови у Југоисточној Европи до 2020., Институт за стратегијска истраживања, Београд 2015.
37. Стојановић, Ђ., Штрбац, К., „„Реалистичка“ алијанса против „либералне“ алијансе – могући приступи опстанку, будућности и глобализацији НАТО“, Војно дело, Пролеће/2010.
38. Тимофејчев, А., „Односи Русије и ЕУ: четири нерешена питања“, у: Russia Beyond, Интернет: https://rs.rbth.com/politics/2016/03/23/odnosi-rusije-i-eu-cetiri-neresena-pitanja_578091 16/03/2018.
39. Точи, Н., „Уводна реч“, у Заједничка визија, удружено деловање: јача Европа Глобална стратегија за спољну и безбедносну политику Европске уније, Министарство спољних послова, ИЕС, ISAC fond, 2016.
40. „The European Union in a changing global environment A more connected, contested and complex world“, Towards an EU Global Strategy, EU Institute for Security Studies, Paris, 2016.
41.  „Усвојена Стратегија за пријем земаља Западног Балкана – „перспектива за земље региона”, РТС, http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3029409/ek-o-strategiji-za-prijem-zemalja-zapadnog-balkana.html, 06/02/2018.
42. Foreign and Security Policy in the European Union, edited by Kjell A. Eliassen, SAGE Publications, London, 1998.
43. Frances G. Burwell et al., “Transatlantic Transformation: Building a NATO-EU Security Architecture,” The Atlantic Council of the United States, March 2006.
44. Yost, David S., “NATO and International Organizations”, NATO Defense College, September 2007.