Tema broja

ISTORIJSKI I POLITIČKI SMISAO JUGOSLOVENSKE DRŽAVE ni1/2019

APORIJE JUGOSLOVENSKE DRŽAVE

Sažetak

Rad je posvećen determinantama raspada prve i druge Jugoslavije. Cilj analize je da pokaže da raspad i ratovi koji su vođeni na jugolsovenskom tlu imaju dublje determinante, da  nisu samo lokalna balkanska zbivanja već da imaju i globalne implikacije. Autor smatra da se disolucija SFRJ može objasniti samo primenom multiteorijskog diskursa (različitih teorijskih paradigmi i modela): geopolitika i istorijski procesi dugog trajanja, svetskosistemska paradigma, teorije neuspele modernizacije, strukturalne zavisnosti, nejednake razmene, razvoja nerazvijenosti, represive međunarodne podele rada, ograničenog suvereniteta, nacionalizma kao političke tehnologije i sl. Determinante raspada Jugolsvije on vezuje za četiri njene aporije: 1) neuspele modernizaciji, 2) nedovršene države i političke zajednice, 3) etničkog, verskog i kulturnog pluralizma i 4) dejstva spoljašnjih sila. Njegova teza je da procesi koji su dezintegrisali SFRJ nisu bili izraz sukoba civilizacija na Balkanu, niti trijumfa liberalizma nad totalitarizmom, već konkretnih državotvornih interesa sukobljenih strana, unutrašnjih i međunarodnih. Separatistički pokreti u SFRJ iskorišćeni su, u pogodnom političkom trenutku, kao sredstvo za dekomponovanje geopolitičkog prostora Balkana u skladu sa interesima velikih sila. Pod dejstvom nove rekonfiguracije svetskog i evropskog sistema moći došlo je do razaranja jugoslovenske države. Umesto Jugoslavije konstituisan je niz malih, zavisnih, nedovršivih, pseudodržavica pod dominacijom novih svetskih posednika moći.

Ključne reči:

Reference

    • Антонић Слобoдан, Заробљена земља, Откровење, Бреоград, 2002.
    • Антић Чедомир, Истроија и заблуда, Еволта, Београд, 2005.
    • Брајфорд Јован, Теорија завере, Србија против „новог светског поретка“, Београдски центар за људска права, Београд, 2006.
    • Голубовић Предраг, Држава у покушају, Службени лист, Београд 2003, стр. 227.
    • Гредељ Стјепан, „Друштвени покрети без друштвених промена“, у Филозофија и друштво III, Институт друштвених наука, Београд, 1990, стр. 235.
    • Ђинђић Зоран, Југославија као недовршена држава, Изабрана дела, књ. 1, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1988, стр. 214.
    • Жупанов Јосип, Маргиналије о друштвеној кризи, Глобус, Загреб, 1983, стр. 16.
    • Јовић Дејан, Југославија  – држава која је одумрла., Успон, криза и пад Четврте Југославије,  Прометеј, Б92, Загреб, Београд, 2003.
    • Јовичић Миодраг, Државност федералних јединица, Издавачка задруга „Политика и друштво“, Научна књига, Београд, 1992, стр. 97-99.
    • Ковачевић Слободанка, Дајић Путник, Хронологија Југословенске кризе 1942-1993, ИЕС, Београд, 1994.
    • Коштуница Војислав и Чавошки Коста, Страначки плурализам или монизам: Друштвени и политички систем у Југославији 1944-1949, ЦФДТ, Београд, 1983.
    • Кувачић Иван, „Идеологија средње класе“, Praxis, Загреб, бр. 9 (3-3), 1972, стр. 368.
    • Лазић Младен (приредио), Рачји ход, Србија у трансфомацијском процесу, Филип Вишњић, Београд, 2000.
    • Обеновић Зоран, Србија и нови поредак, Градина/ИФДТ, Београд, 1992.
    • Накарада Радмила, Распад Југославије, Проблеми тумачења, суочавања и транзиције, Службени гласник, 2008.
    • Печујлић Мирослав, “У зачараном кругу политике”, у књизи Рађање јавног мњења и политичких странака, Институт за политичке студије, Београд, 1992, стр. 41.
    • Печујлић Мирослав, Хоризонти револуције, Институт за политичке студије, Београд, 1970.
    • Самарџић Слободан, „Принудна заједница и илузорност њеног уређења“, у зборнику Распад Југославије – продужетак или крај агоније, стр. 65-76.
    • Секељ Ласло, Југославија – структура распадања, Рад, Београд, 1990, стр. 20.
    • Секулић Исидора, „Балкан: белешке једног балканофила“,  Изабрани есеји, приредио Ђорђе Ј. Јанић, Академска књига, Нови Сад, 2010, стр 335-339.
    • Стојановић Светозар, „Пропаст комунизма и разбијање Југославије“, филип Вишњић, Београд, 1995.
    • Тадић Љубомир, „Националне страсти као замена за демократију, интервју, Књижевне новине, Београд, бр. 709, 1986, стр. 1.
    • Đokić Dejan, Yugoslavism, Histories of a Failed Idea 1918-1992, Hurst & Company, London, 2003.
    • Toynbe Arnold,  A Study of History, Oxford University Press, 1977.
PERIODIKA Nacionalni interes 1/2019 1/2019 УДК 94(497.1)“1918/1991“ 101-129
ç