Tema broja

ČLANCI I STUDIJE ajp2/2019

ANALIZA NAJBOLJIH PRAKSI ZAŠTITE UZBUNJIVAČA

Sažetak

Uspostavljanje zakonske zaštite uzbunjivača predstavlja relativno novo zakonsko područje regulisanja. Izuzimajući Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju, većina zakona o zaštiti uzbunjivača doneta je u poslednjih desetak godina. Imajući to u vidu, potrebno je naglasiti da još uvek ne postoji konsenzus o tome koja su rešenja najbolja u zaštiti uzbunjivača. Stručnjaci za ovu oblast su gotovo jednoglasni u stavu da “one size fits all” pristup ne može biti jednako delotvoran, upravo zbog razlika i specifičnosti koje u svakom društvu postoje. U tom smislu, i pitanje najboljih praksi se relativizuje: ono što je dobra praksa i što se pokazalo kao utilitarno u jednoj državi, ne mora nužno da odgovara i donese rezultate u nekoj drugoj. Ipak, određeni standardi i dobre prakse su se iskristalisale, prvenstveno u pogledu rukovodećih principa koje treba implementirati u zakonima koji regulišu zaštitu uzbunjivača. U radu dat je prikaz relevantnih praksi zaštite uzbunjivača u kontinentalnim, anglosaksonskim i mešovitim pravnim sistemima.

Ključne reči:

Reference

PERIODIKA Administracija i javne politike 2/2019 2/2019 УДК 343.85:343.143 47-90
ç