Tema broja

ČLANCI I STUDIJE pnb1/2019

AGRESIJA NATO NA SAVEZNU REPUBLIKU JUGOSLAVIJU – 20 GODINA POSLE: POLITIKOLOŠKO PRAVNI ASPEKTI

Sažetak

Predmet istraživanja u ovom radu su političkopravni aspekti agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, sagledavani 20 godina posle njenog izvršenja. Sumarni zaključni stav provedenog istraživanja jeste da je agresija NATO-a iz 1999. godine bila poslednja faza u decenijskoj dezintegraciji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koja je jednostrano preduzeta, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Njena osnovna svrha nije bila da odbrani načela humanosti kosovskih Albanaca, već da opravda opstanak Severnoatlanskog vojno-političkog saveza u izmenjenim međunarodnim okolnostima i da nasilno prisili Saveznu Republiku Jugoslaviju da se integriše u institucionalni okvir zapadnih zemalja i prihvati neoliberalni koncept svog razvoja, uz istovremeno istiskivanje interesa Rusije sa geopolitičkog prostora Balkana. Prema načelima međunarodnog prava agresija NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju predstavlja zločin protiv mira i čovečnosti koji je učinjen upotrebom najbrutalnije vojne sile od strane 19 zemalja članica NATO saveza protiv suvereniteta, teritorijalne celovitosti i političke nezavisnosti jedne male i suverene zemlje. Posledice NATO agresije po živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu su nesagledive i one će svake godine biti sve veće i veće. Na budućim istraživačima je velika odgovornost da na objektivan, nepristrasan, sistematičan i proverljiv način, primenom naučnih metoda, tehnika, instrumenata i postupaka, poštujući metodološku aparaturu i akademsku proceduru istraže sve aspekte ovog složenog problema koji je ostavio ogroman ožiljak u nauci o međunarodnim odnosima i nauci o međunarodnom pravu što se mora što je pre moguće sanirati.

Ključne reči:

Reference

    • Бакрач Т. Саша, Клем Емилија, Милановић Мишко, „Еколошке последице НАТО бомбардовања Републике Србије 1999. године“, Војно дело, број 7/2018.
    • Годишњи извештај генералног секретара Организације УН Кофи Анана из септембра 2000. године.
    • Грујичић Даница, „Истина о последицама НАТО бомбардовања“, Восток, 04 април 2018. (http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=4&idnovost=94435&Dr-Danica-Grujicic:-Istina-o-posledicama-NATO-bombardovanja)
    • Жунић Светлана, „Последице НАТО агресије на СРЈ“, Политика, 22.03.2018.
    • Interim Agreement for Peace and Self-Government in Kosovo, S/1999/648, 07. June 1999.
    • Нова српска политичка мисао: http://starisajt.nspm.rs/indexs.htm
    • Резолуција 1160, од 31. марта 1998. – ембарго на оружје СРЈ због стања на Косову.
    • Резолуција СБ УН 1199, од 23. септембра 1998., S/RES/1199 (1998).
    • Резолуција 1203, од 24. Октобра 1998. – о придржавању Резолуције 1199.
    • Резолуција 1239, од 14. маја 1999. – позива на приступ УН-а и хуманитарног особља са Косова у остале делове СРЈ.
    • Резолуција СБ УН 1244, од 10. јуна 1999, „S/RES/1244(1999) – E”
    • Хаџић Мирослав, Хронични мањак безбедности, случај Југославије, Центар за цивилно-војне односе и Институт друштвених наука, Београд, 2001.
    • Charter of the United Nations and Statue of the International Court of Justice, San Francisko, 26. June 1945.
    • Чомски Ноам, Југославија – мир, рат и распад, „Самиздат Б92“, Београд, 2018.
    • Чомски Ноам, Интервју Ерику Шиљку и А-Инфосрадио-пројекту, 19. априла 1999. https://www.radio4all.net/Index.php/program/1226
PERIODIKA Politika nacionalne bezbednosti 1/2019 1/2019 УДК: 341.31NATO(497.11+497.16)”1999”:341.312.5 141-173
ç