МАНИПУЛАТИВНИ УТИЦАЈ ИЗБОРНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Душан Вучићевић

Сажетак

Изборни систем Србије у готово две деценије повраћеног вишепартизма био је предмет честих промена. Осим темељне промене 1992. године и преласка са већинског на пропорционални изборни систем, суштинске измене изборних института сводиле су се на промену броја (величине) изборних јединица. Изборна јединица је један од најманипулативнијих елемената изборног система са директним утицајем на (дис)пропорционалност, елективни и парламентарни партијски систем, фабриковање једностраначких већина. Због тога и не чуди тежња политичких стратега да променом броја изборних јединица увећају шансе за изборну победу. У раду су приказана мишљења еминентних аутора о политичким учинцима величине изборног округа, политички ефекти који су произашли из поделе Србије на једну, девет и двадесетдевет изборних јединица у новој историји српског парламента­ризма и симулирани резултати последњег изборног циклуса (2008) у три различита изборна модела.

Референце

1. Bogdanor, Vernon; Butler, David (eds.), Democracy and Elections, Cambridge University Press, Cambridge, 1983.
2. Васовић, Вучина; Гоати, Владимир, Избори и изборни системи, ИБН Центар, НИП Радничка штампа, Београд, 1993.
3. Вукомановић, Дијана, „Динамика партијског система Србије (1990-2005)“, Српска политичка мисао 1-2/2005, Институт за политичке студије, Београд
4. Gallagher, Michael, „Proportionality, Disproportionality and Electoral Systems“, Electoral Studies, 10 (1991)
5. Eckstein, Harry; Apter, D.E., (eds.), Comparative Politics: A Reader, Free Press, New York, 1963.
6. IDEA Handbook, International Institute for Democracy and Electoral Assistance, Stockholm, 2005.
7. Јовановић, Милан, Изборни системи: Избори у Србији 1990-1996, Институт за политичке студије, Службени гласник, Београд, 1997.
8. Јовановић, Милан, „Изборне јединице и расподела мандата у изборном систему“, Српска политичка мисао 1-4 2000/2002, Институт за политичке студије, Београд
9. Јовановић, Милан, Изборни системи посткомунистичких држава, Службени лист СЦГ, Факултет политичких наука, Институт за политичке студије, Београд, 2004.
10. Јовановић, Милан, „Изборна јединица, изборни праг и страначки систем“, Српска политичка мисао 1-2/2006, Институт за политичке студије, Београд
11. Јовановић, Милан, Политичке институције у политичком систему Србије, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
12. Kavanagh, Dennis, British Politics, Continuities and Change, Oxford University Press, Oxford, 1985.
13. Касаповић, Мирјана, Изборни и страначки сустав Републике Хрватске, Алинеа, Загреб, 1993.
14. Касаповић, Мирјана, Изборни лексикон, Политичка култура, Загреб, 2003.
15. Lijphart, Arendt, Electoral Systems and Party Systems: A Study of Twenty-Seven Democracies 1945-1990, Oxford University Press, 1994.
16. Матић, Милан (ур.), Енциклопедија политичке културе, Савремена администрација, Београд, 1993.
17. Пајванчић, Маријана, Увод у изборне системе, Одбор за грађанску иницијативу, Ниш, 2003.
18. Rae, Douglas, The Political Consequences of Electoral Laws, Yale University Press, New Haven, 1971.
19. Riker, W.H., „Duverger’s Law Revisited“, in: Lijphart, A., Grofman, B., (eds.) Electoral Laws and Their Political Consequences, Agathon Press, New York, 1984.
20. Сартори, Ђовани, Упоредни уставни инжењеринг, Филип Вишњић, Београд, 2003.
21. Хејвуд, Ендрју, Политика, Клио, Београд, 2004.
22. Тодоровић, Драган, „Изборни систем Либана“, Српска политичка мисао 3/2008, Институт за политичке студије, Београд