Tema broja

POLITIKA, DEMOKRATIJA, POPULIZAM

POPULIZAM KAO FAKTOR SLABLJENJA DEMOKRATSKIH KAPACITETA POLITIČKIH INSTITUCIJA SRBIJE

Sažetak

Populizam se javlja kao jedna od značajnih društvenih i političkih pojava, koja oko sebe stvara dosta kontroverzi. Na populizam se sa jedne strane gleda kao na ozbiljnu pretnju demokratiji, dok sa druge strane postoje shvatanja koja nastoje da populizam odrede upravo kao demokratsku silu, kao društveni pokret, koji je usmeren na premošćavanje nastalog socijalnog jaza između naroda i političke i ekonomske elite. Do ovakvih protivrečnosti dolazi zbog samih karakteristika populizma koje se manifestuju u društvenoj i političkoj praksi i koje su međusobno često veoma suprotne jedna drugoj. Stoga je potrebno pored jednog opšteg određenja pojma populizma, uvek voditi računa i o konkretnim okolnostima u kojima se on javlja i pristupiti mu u zavisnosti od slučaja do slučaja. U skladu sa tim u ovom radu ćemo najpre pokušati da odredimo koje su to bitne odlike populizma, a zatim ćemo navesti i koje su to njegove osnovne vrste. U drugom delu rada bavićemo se uzrocima populizma, kao i njegovim osnovnim pojavnim oblicima u Srbiji analiziranjem delovanja srpskih političkih partija kao generatora ovog političkog fenomena.

Ključne reči:

Reference

    1. Laclau Ernesto, Populism: What’s in a name?”, in: Populism and the Mirror of Democracy, Francisco Panizza (Ed.), Verso, London/New York, 2005.
    2. Panizza Francisco, „Introducion: Populism and the Mirror of Democ­racy”, in: Populism and the Mirror of Democracy, Francisco Panizza (Ed.),Verso, London/New York, 2005.
    3. Paul Taggart, Populism, Open University Press, Buckingham-Phila­delphia, 2000, pp. 1-2, 10-14.,
    4. „Популизам – загонетна сила“, Бука магазин, превела Милица Ћировић, 2007, Интернет, /17/08/2008/, http://www.6yka.com/do/da,448
    5. Vladisavljević Nebojša, Serbia’s Antibureaucratic Revolution Milosevic, the Fall of Communism and Nationalist Mobilization, Palgrave Macmillan, Basingstoke/New York, 2008.
    6. Васовић Мирјана, „Персонализација политике у „транзиционој“ политичкој култури Србије: социјално психолошка исходишта и политичке последице“, у Демократија у политичким странкама Србије (приредио: Зоран Лутовац), Friedrich Ebert Stiftung, Институт друштвених наука, Београд, 2006.
    7. Матић Милан, Либерализам, популизам и демократија, Службени лист, Институт за политичке студије, Београд, 2002.
    8. Матић Милан, О српском политичком обрасцу, Институт за политичке студије, Београд, 2006.
    9. Милосављевић Славомир и Радосављевић Иван, Основи методологије политичких наука, Јавно предузеће „Службени гласник“, Београд, 2003.
    10. Митровић Милутин, „Псеудо-идеологија: Популарни популизам“, Економист, бр. 235, Интернет, /17/08/2008/, http://www.differentianis.org/forum/opsta-politika/populizam/
    11. Орловић Слободан, „Уставноправни осврт на теорију и појавне облике елитизма и популизма у Србији“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2011, стр. 349-374
    12. Попов Небојша, Српски популизам – од маргиналне до доминантне појаве, Београд, 1993, Интернет, /15/8/2008/, http://147.91.230.48/ifdt/izdanja/casopisi/ifdt/IV/D4/document#_ftn1
PERIODIKA Politička revija 2/2012 УДК: 316.334.3:321.7(497.11) 65-82
ç