Kosovo and Metohija or the European Union ‒ a rhetorical dilemma in the Serbian political discourse

Ksenija Marković

Marko Jovanović

Branka Matijević

Abstract

As the loss of Kosovo has been de facto re-inflicted in recent years, the question should be raised as to how great an influence the Kosovo myth wields today. It is particularly interesting to consider the issue in the context of European integration and the fact that recognition of Kosovo and Metohija’s self-proclaimed independence is usually stated as an essential condition and a key obstacle to Serbia’s accession to the EU. It is an undisputable fact that Kosovo and Metohija and the Kosovo myth are a part of culture, history, religion, and folklore of Serbian people, and it is without doubt difficult to renounce all that, even if personal and collective prosperity is offered in lieu of it, which is deemed by a certain portion of the Serbian public to come as a result of the accession to the EU. The aim of this paper is to establish which portion of public opinion is willing to make such a sacrifice in relation to the current attempts at resolution of the Kosovo question. It is the authors’ ambition to answer the following question: To what extent does the position on the status of Kosovo and Metohija influence the public opinion on Serbia’s membership in the European Union? With an intention of answering the research question the authors rely on the data acquired through empirical-quantitative study The Notions of the EU and Russia in the Serbian Public 2018, Institute of Social Sciences Belgrade, where a structured on-line questionnaire was used as a means of data collection. The study results clearly indicate the popular support for Serbia’s accession to the EU while at the same time the method of resolution of the Kosovo question deeply impacts the public opinion on Serbia’s membership in the EU. A conclusion can be drawn that, if the public is presented with the choice between Kosovo and the EU, the certainty of citizens opting for the EU will rapidly decline.

References

• Bakić-Hayden, M. (2006) „Kosovo: vanvremena metafora sred vremenskog prizivanja“. U: Varijacije na temu „Balkan“. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, I.P. „Filip Višnjić“. str. 125-143.
• Čolović, I. (2017) Smrt na Kosovu polјu: istorija kosovskog mita. Beograd: Biblioteka XX vek.
• Janjić, D. (2015) „Normalizacija odnosa“, FORUM: Policy Paper, Beograd: Forum za etničke odnose.
• Mojsilović, M. (2010) „Percepcija problema Kosova i Metohije”. U: Mihailović, S. (ur.) Kako građani Srbije vide tranziciju: istraživanje javnog mnenja. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung. str. 165-202.
• Vasović, M. (2010) „Nacionalni i nadnacionalni identiteti u kontekstu političke kulture Srbije“. U: Mihailović, S. (ur.) Kako građani Srbije vide tranziciju: istraživanje javnog mnenja. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung. str. 71-86.
• Vasović, M. (2015) „Psihološka moć i uloga nacionalnih mitova u međuetničkim konfliktima“. U: Tepšić, G., Nakarada, R., Vasović, M. (ur.) Etnički stereotipi i nacionalni mitovi kao prepreke pomirenju u srpsko-albanskim odnosima. Beograd: Fakultet političkih nauka. str. 67-96
• Базић, Ј. (2012) „Улога косовског мита у обликовању српског националног идентитета“, Српска политичка мисао, 38(4): 253-271.
• Бошковић, С. (2014) Косовски културолошки мит. Београд: Службени гласник.
• Ђурић, М. (1988) Видовданска етика. Ниш: Просвета.
• Еберг, Ј. & Митић, А. (2005) „Косово и Метохија- пети чин драме /I/“, Национални интерес, година 1, vol 1, 1/2005, стр. 131-148.
• Јовановић, М. (2018) „Подела Косова и Метохије изнуђено решење насилне и једностране сецесије“. У: Кљајић, В. (ур.) Косово и Метохија као национално и државно питање Републике Србије. Београд: Факултет политичких наука Универзитета у Београду.
• Матић, М. (2000) О српском политичком обрасцу. Београд: Службени лист СРЈ : Институт за политичке студије.
• Матић, М. (2005) Мит и политика : расправа о основама политичке културе. Београд: Институт за политичке студије.
• Милошевић-Ђорђевић, Ј. (2005) „Обележја националног идентитета у Србији“, Национални интерес, 1(1): 173-194.
• Пешић, М. (2018) „Косовски мит: између апотеозе и редуктивних тумачења“, Политичка ревија, 58(4): 25-44.
• Pešić, M. (2019) „Diskurs i nacionalni mitski narativ – o kosovskom mitu“. U: Vukasović, D., M., Matić, P. (ur.) Diskurs i politika. Beograd: Institut za političke studije. str. 351-373.
• Стојадиновић, М. (2018) „Геополитички изазови српском националном идентитету у процесу међународних интеграција“. У: Радушки, Н. (ур.) Национални идентитет и етниички односи. Београд: Институт за политичке студије. стр. 9-20.
• Суботић, М. (2011) „Српски национални идентитет: Историјски и савремени изазови“, Политичка ревија, 29(3): 1-34.

Legal Acts and Official Documents:

• European Commission Opinion on Serbia’s application for the membership of the European Union,http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/misljenje_kandidatura/sr_rapport_2011_en.pdf (accessed 27/08/2019)
• Kosovo Declaration of Independence, http://www.assembly-kosova.org/?cid=3,128,1635 (accessed 01/08/2019)
• Pregovaračka poglavlja – 35 koraka ka Evropskoj Uniji, https://euinfo.rs/files/Publikacije-srp/35_koraka_za_web.pdf, (accessed 27/08/2019)
• Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, http://kim.gov.rs/p03.php, (accessed 27/08/2019)